Mršavi ljudi i rizik od srčanih bolesti

OPASNOST I ZA „TANKE“

Povezanost gojaznih osoba sa bolestima srca i krvnih sudova čini se uobičajenom. Ipak, i suviše mršavi ljudi oboljevaju od srčanih oboljenja, a njihovi faktori rizika drugačiji su od onih koje imaju ljudi sa viškom kilograma.

Obično pretpostavljamo da se srčane bolesti i bolesti krvnih sudova sreću samo kod gojaznih osoba. Međutim, na razvoj kardiovaskularnih bolesti utiče mnogo više faktora od prekomerne težine.

Uvek treba imati na umu da prekomerna težina i gojaznost nisu jedini uslovi pod kojima se javljaju kardiovaskularne bolesti, jer se kao njihov uzrok javlja i nezdrav način života kao što su: pušenje, visok unos masti i soli koji dovodi do visokog krvnog pritiska, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i deponovana mast oko vena i srca.

Osoba se smatra neuhranjenom ako je njen indeks telesne mase ispod vrednosti 18,5. Nedostatak dovoljne telesne težine može biti uzrokovan neuhranjenošću, genetikom ili određenim bolestima.

Prema najnovijim istraživanjima, neuhranjeni ili mršavi ljudi takođe pate od srčanih oboljenja i oni su pod većim rizikom od onih sa normalnim indeksom telesne mase. Premršavi ljudi imaju čak 3,6 puta veće šanse da dožive bolesti srca u odnosu na one koji imaju normalnu težinu. Ako je u pitanju problem sa srčanim arterijama, mršave osobe su pod većim rizikom od prerane smrti od onih koji su ili normalne težine ili čak gojazni.

Istraživanje iz 2013. godine pokazuje da žene sa srčanim bolestima ili bolestima koronarnih arterija imaju dva puta veće šanse da umru ranije nego muškarci. Ova studija takođe pokazuje da rizik od smrti kao posledice srčane bolesti opada za 64 odsto kod osoba sa prekomernom težinom koje se dalje ne goje. Nasuprot ovome, mršavi ljudi koji i dalje gube na težini, pod većim su rizikom od smrti usled srčanih oboljenja.

Biocapillary kapi za cirkulaciju i krvotok

Delotvorne i efikasne kapi za bolju cirkulaciju poboljšavaju krvotok i čiste krvne sudove – klikni na sliku i naruči!

Uzroci kardiovaskularnih bolesti kod mršavih ljudi su sledeći:

Nizak nivo hemoglobina

Jedan od uzroka bolesti srca ili kardiovaskularnog sistema je nedostatak hemoglobina. Ovakvo stanje se pretežno javlja kod osoba koje su neuhranjene ili mršave. Istraživanja provedena 2015. godine u Etiopiji pokazala su da nivo hemoglobina može značajno da utiče na srčani udar i da normalan nivo hemoglobina smanjuje rizik od srčane insuficijencije za 23 procenta.

Abdominalna (visceralna) mast

Abdominalna mast jeste nakupljeno salo oko stomaka, a ono se javlja jednako i kod gojaznih i kod mršavih osoba. U odnosu na osobe koje imaju ravnomerno raspoređene masti, što je slučaj kod onih koji imaju normalnu telesnu težinu, osobe sa salom u predelu stomaka su pod većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Nije redak slučaj da mršave osobe imaju veći stomak, pa kod njih postoji rizik od srčanih oboljenja.

Nizak nivo telesne masti

Suviše mršavi ljudi imaju obično nizak nivo masti u telu, što može da predstavlja zdravstveni problem. Ovakve osobe ne vode računa o ishrani, misleći da, pošto su mršavi, mogu sebi da dozvole da jedu nezdravu hranu koja je prepuna loših masti. Iako to ne može odmah da se vidi na njihovom telu, ovakav način ishrane im povećava nivo šećera u krvi.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Postoji tendencija da se mršavi ljudi nedovoljno bave fizičkom aktivnošću, iako je to za njih, kao i za sve ljude, jedan od načina da se smanji rizik od srčanih oboljenja. Nedostatak fizičke aktivnosti među slabo uhranjenim ljudima može da izazove taloženje masti u krvi, koje će na kraju dovesti do bolesti srca ili kardiovaskularnih bolesti.

Urođena bolest srca

Urođena bolest srca često je prouzrokovana umanjenim nivoom funkcionisanja srca usled poremećaja zida srčanog zaliska ili srčanih arterija. Prema jednom istraživanju, ljudi sa urođenim srčanim manama i oni koji imaju nižu telesnu težinu, imaju 12 puta veći rizik od oboljevanja srca ili organa kardiovaskularnog sistema.