Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

20/80% ZA BOLJI ŽIVOT

Pravila business-a preslikana u dobitnu životnu filosofiju. Šta je životna filosofija 20/80

 

Moto te poslovne i životne filosofije je: 20% vremena radi ključne stvari a 80% vremena više razmišljaj kako da to vreme što radiš što bolje iskoristiš (za te ključne stvari) nego što ćeš juriti da završavaš nebitne stvari.

U business praksi i teoriji postoji jedno iskustveno i statističko pravilo koje se odnosi na većinu poslova a koje glasi: 20% tvojih proizvoda ili usluga, kupaca, procesa itd čini 80% tvojih prihoda. 20% ključnih stvari čini 80% tvog uspeha. To pravilo je poznato kao 20/80.

Naravno, ovo poslovno pravilo se ne odnosi na sve poslove i na svakoga ali na veliku većinu poslova je upravo tako, statistika i iskustvo su to pokazali.

Životna filosofija 20-80 i Snupi

Dobitna životna filosofija Snupija: radi ključnu stvar u pravom trenutku

Poznavanje tog pravila mi je često pomagalo u poslu da kao rukovodilac ili savetnik za nečiji posao ispadnem čudotvorac jer sam brzo pravio rezultate upravo tražeći šta je onih 20% ključnih stvari što čini nečiji posao živim i uspešnim. Kad tih ključnih 20% pronadjete i optimizujete posao krene sam od sebe. Izgleda kao čarolija! Medjutim to je prosta stvar – imati fokus. Ne biti mahnit i pokušavati sve što vam se svidja ili što želite da radite, već raditi samo ono što je najproduktivnije.

Hajde sad to jednostavno životno pravilo 20/80 primenite u sopstvenom životu!

Teško ide. Uvek obaveze i potrebe preplave čoveka brigom pa je sav u poslu i radu. Radi dan i noć i nikako da se opusti, obaveza obavezu stiže: deca, posao, kuća, rodjaci, auto, krediti, itd, spisak je dugačak. I sve vam se čini da baš nešto morate da uradite sada. Poslovi se samo gomilaju.

A s druge strane, odete u fancy kafić u kraju gde imate gomilu dobro obučenih i skockanih likova koji svaki dan po ceo dan sede tamo, piju kapućino i pričaju o nekim kombinacijama – nekretnine, automobili, fudbaleri, restorani, tenderi.

I vidite da oni imaju novca. A ti likovi očigledno ne rade puno i ne padaju s nogu od umora. Fokusirani su na ono što ih čini uspešnima. Žive tih 20/80 a da nikada nisu čuli za to poslovno pravilo, pošto dalje od srednje škole nisu ni došli sa učenjem. Ali im to nije bilo prepreka da to instinktivno primene, za razliku od onih stalno vrednih, usplahirenih, užurbanih, obrazovanih i frustriranih sugradjana koji sastavljaju kraj sa krajem. I manijakalno rade.

Pitate li se da li ja to veličam sumnjive likove iz sive zone poslovanja koji se bogate na kombinacijama?

Ne, nikako. Uzimam ih samo kao očigledan primer da demonstriram značaj pravila 20/80 kako bi ga lakše zapamtili. Jer i za uspešan kriminal ti treba pamet i snalažljivost, ma kako to otužno zvučalo. Slična filosofija uspeha stoji iza mnogir raznorodnih delatnosti.

. . . . . . .

PRIMENA 20/80 U MOM ŽIVOTU

Da li ovo napisano i sam primenjujem u sopstvenom životu kad se već pravim pametan da o tome mudrujem i pišem?

Da. Pokušao sam.

Da li mi je uspelo?

Ne, ne ide to tako jednostavno, život nije business. Ali posle otkrivanja jedne duhovne tajne, jeste mi uspelo.

Koja je to tajna?

To je pristup životu koji mi je otkrio jedan pravoslavni monah preko emisije Kvadratura kruga RTS-a i koji sam polako i spontano usvojio. Naime, monah je u toj emisiji govorio da ne počinješ bilo koji veliki posao ili radni dan a da se ne pomoliš Bogu za pomoć – postoji molitva za početak posla.

I da isto tako završiš radni dan sa molitvom Bogu za završetak rada.

I tako svaki radni dan. Nedeljom se nikad ne radi kao i crkvenim praznikom kada je crveno slovo u kalendaru, pa se tada i ne moli Božija pomoć.

Slušam ja to pre nekoliko godina, novopečeni vernik, još nesvestan dubine vere i isceljujućih sila koje u njoj obitavaju, pa sam sve skeptičan i ciničan. Šta zna monah šta je savremeni svet i obaveze koje mi imamo. Ali opet, monah je na vrhu planine u nekoj nedodjiji Golije gde ni puta nema, već se družiš samo sa supovima i lisicama, sam uz Božiju pomoć okupio ljude i podigao manastir. Dela govore više od reči.

A monah skroman, zagledan u sebe, vidi se da u njemu nema neke prepredenosti ili preduzimljivosti tako karakteristične za uspešne ljude ovde. A opet, dokazao je svoje reči sagradjenim manastirom. To je probudilo pitanje u mom duhu koliko mi malo poznajemo duhovnu stvarnost koja je uvek iznad materijalne.

I tako jednog jutra krenuh sa molitvom za početak rada. Uveče sa molitvom za završetak rada.

Nakon par dana osećam promenu u sebi, ozbiljnu promenu koja nije posledica umišljanja i fantaziranja. Vidim i osećam kako se oko mene sve nekako spontano organizuje nekom nevidljivom rukom i kako me okolnosti vode da radim samo ono što je važno i bitno a da preskačem sve ono što je nebitno (iako sam ja možda smatrao da je to bitno i važno).

Dan za danom, vidim da se oko mene stvari na neki čudan način optimizuju, postajem opušteniji i smireniji, sve uspevam da završim na vreme. Ono što je nepotrebno ostavim za sutra, prekosutra. Nije važno, nije bitno.

Odjednom, imam više vremena, više mira i sve se mirno dovršava u svoje vreme.

I nema tu nikakve moje zasluge, niti pameti ili sposobnosti, mog poznavanja business pravila, fokusiranosti, postavljanja ciljeva, planiranja, sve je to u drugom planu kad ON to vodi.

Hvala monahu na ogromnoj pouci koju mi je dao, da pravilo 20/80 primenim pravilno u svom životu, i hvala NJEMU što me uputio na pravi put.

Zlatko Šćepanović

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: