SAOPŠTENJE I REAKCIJA
U intervjuu „Politici“ nadbiskup beogradski rekao je da se katolička crkva nije mešala u kanonizaciju srpskih svetaca. Zbog toga je SPC poručila Hočevaru da sveti vladika Nikolaj Velimirović ni po kom osnovu ne može biti „srpski ekvivalent“ katoličkom kardinalu Alojziju Stepincu.
Povodom izjave beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara „Politici”, objavljene u tekstu „Katolička crkva nije se mešala u kanonizaciju pravoslavnih svetaca”, Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve reagovao je saopštenjem za javnost.
Tekst saopštenja Sinoda glasi:
Deleći sa vascelim srpskim pravoslavnim narodom, kao i sa drugim pravoslavnim, pa i mnogim nepravoslavnim hrišćanima širom sveta, najdublje molitveno poštovanje prema ličnosti Svetog Vladike žičkog i ohridskog Nikolaja Velimirovića, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve oseća obavezu da izrazi javno negodovanje povodom neprimerene i nedobronamerne izjave nadbiskupa beogradskog g. Stanislava Hočevara, date beogradskoj „Politici“ 28. oktobra ove godine, kojom je sebi dao slobodu da, po njemu poznatim merilima, dovede u pitanje svetost Novog Zlatousta, čak poredeći ga sa kardinalom Stepincem ili proglašavajući ga za srpski ekvivalent Stepincu.
Za razliku od arhiepiskopa kenterberijskog g. Justina Velbija, koji je, zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejem, u londonskoj katedrali Svetog Pavla nedavno najsvečanije obeležio stotu godišnjicu Nikolajevog istorijskog govora, beogradski nadbiskup nije dužan da poznaje svetiteljev pastirski i duhovni rad u Ohridu, Bitolju i Žiči niti njegovu mnogostranu međucrkvenu delatnost. Pogotovu ne moraju da ga zanimaju njegova bogoslovsko-književna dela, među kojima postoji i Stoslov o ljubavi i doživljaj neprijatelja kao „surovog prijatelja”, za razliku od Stepinca, koji je napisao da „bizantsko Pravoslavlje” predstavlja „prokletstvo Evrope” i da su Hrvati i Srbi, sledstveno, dva nespojiva sveta. On ne mora da zna ni to da je, za razliku od Stepinca, sveti Nikolaj čitav Drugi svetski rat proveo u internaciji u Ljubostinji, Vojlovici i na kraju u zloglasnom logoru Dahau. Ne sporimo mu ni pravo da stavi pod znak pitanja smisao odluke poglavara sopstvene Crkve, pape Franje, da se obrazuje Mešovita komisija Hrvatske biskupske konferencije i Srpske Pravoslavne Crkve koja treba da odgovorno i istinoljubivo razmotri ulogu Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.
Sveti Arhijerejski Sinod mu, međutim, osporava pravo da svoje zalaganje za posetu pape Franje Srbiji zapravo koristi kao sitnu monetu za potkusurivanje u nesvesnom – a možda i svesnom – nastojanju da pokvari odnose Srpske Pravoslavne Crkve sa Svetom Stolicom. U tom nastojanju, uvereni smo, neće uspeti.
Za predsednika Svetog Arhijerejskog Sinoda
član episkop bački Irinej,
portparol Srpske Pravoslavne Crkve”
A šta je rekao nadbiskup Hočevar?
Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar u razgovoru za „Politiku”, govoreći između ostalog i o osnivanju Mešovite pravoslavno-katoličke komisije za dijalog o Alojziju Stepincu, izjavio je da se „katolici jako čude kako to da se od njih zahteva toliko proučavanje, a nije se postupilo na isti način kada je SPC proglašavala svoje svece.
„Ako bi se istim kriterijumima proučavali sveci koje je proglasila SPC, da li bi oni bili zadovoljeni? Ali, katolička crkva se nije mešala u kanonizaciju svetaca na koje bi možda ona imala zamerke. Znamo da, na primer, ni u samoj srpskoj javnosti nije bilo jedinstvenog mišljenja oko kanonizovanja vladike Nikolaja Velimirovića, ali on je, ipak, uvršten u red svetih bez dubljeg razmatranja tih zamerki”, rekao je tom prilikom nadbiskup Hočevar.
Želi dijalog sa SPC
Nadbiskup beogradski najavio je, posle saopštenja Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, da će predložiti dijalog, jer je, kako kaže, ubeđen da je to jedino što priliči članovima Crkve Hristove.
Hočevar u saopštenju dostavljenom medijima ističe da niko od vernika – a najmanje on – nije želeo u bilo čemu upoređivati istorijske ličnosti ili njihovu svetost. On postavlja istovremeno pitanje zbog čega vernici Katoličke crkve u Srbiji moraju da podnose teret nerešenih problema čiji su epicentri izvan Srbije.
„To su najlegitimnija pitanja. Utoliko više jer ih postavlja manjinska zajednica. No, sada je naša manjinska zajednica svesna reakcija… Ali ne zaboravimo da u našem vremenu svuda postoji i manjina i većina”, naveo je Hočevar i dodao da je odlučan u promovisanju autentičnog dijaloga, te da, kako kaže, „moli Gospodara istorije da svima udeli mir i radost“.