KAŽITE JOJ
kažite joj da sam otišao nekud
suprotno od suprotnog pravca
i da tražim između zime i proleća
korene hajdučke trave i mirišljavog zdravca
kažite joj da me za sada ne traži
i da samo vera u ljude može da me vrati
i da molitvom da božjeg spasenja
čovek čoveka može da shvati
kažite joj da sam okružen beznađem
sa ukusom bljutavosti sumornog dana
i da me ne boli ljudska zloba
već vizija života iskidana
kažite joj da mi je ranjeno srce
i da će dugo da me boli rana
i da u samom središtu zemljine teže
ne postoji suprotna strana
kažite joj da bezgrešnih nema
da se grešnost rađa u samom rođenju
i da nema veće nesreće i tuge
kad neshvaćen umreš u svom htenju
kažite!joj da sam i ja grešnik
od samog rođenja i da nisam znao
ja sam uvek bio zaljubljenik sunca
ja sam uvek samo ludo verovao
kažite!joj da sam hrabar na sebe
na svoj lik u ogledalu i u vodi
i da od kako pamtim oduvek sam bio
most što obale brodi
kažite joj da nosim pečat vremena
i da mi je ucenjena glava
i da milion maslačaka i belih rada
mirno u mojoj duši spava
kažite!joj da je istrajnost teža od smrti
i da je svi ne nose podjednako
i da sve jednom na svoje mesto dođe
da je istina spora i da dolazi polako
kažite!joj preživeću preboleću
na putu istine koja uvek živi
kada se ukrste ruke poverenja
istina je uvek u perspektivi
kažite!joj kada joj sretnem oči
kada se izlečim i bolje mi bude
saznaću iz ogledala njene duše
da l’ opet da verujem u ljude.