NEBESKA OSTRVA
Nebeska ostrva, daljine, spokojstva,
Zar će i vaša raskoš da me mine?
U meni je nadiranje čudno,
Prostrelile srce mi visine.
Nebeska ostrva izmišljena u strahu,
Evo vas pominjem kao poslednje pribežište.
Ja pun zemlje otežale, trome,
Kom visine usred srca vrište.
Uzaludno je i tromo prominula svetom
Ova ukleta senka moga tela.
Prostranstvima neba opijena
Širine je i spokoja htela.
Pa, ako opijen briznem poput vodoskoka,
Vaš mir neka let mi taj ublaži.
Ostrva nebeska, telo moje vas
Kao spokoj i spasenje traži.