Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

LOKOMOTIVA, SAVRŠENA KAO SIMFONIJA

Antonjin Dvoržak (1841-1904) bio je slavni češki kompozitor, u čijoj je biografiji ostala zabeležena neverovatna opčinjenost vozovima. On se još kao dečak zaljubio u magičnost parnih lokomotiva, tako da je sve svoje slobodno vreme provodio na železničkoj stanici posmatrajući vozove, što ga je, na kraju, koštalo i života.

 

Uz pominjanje imena jednog od najvećih čeških kompozitora klasične muzike Antonjina Dvoržaka, obično se koriste fraze „nova svetska simfonija“ ili „spoj narodne muzike i klasičnog romantizma“. Ali, kada ovaj slavni Čeh nije komponovao svoju muziku, radio je nešto čime je bio očaran odmalena, opsesivno mu se posvećujući tokom celog svog života.

opčinjenost vozovima

Još kao devetogodišnji dečak, Antonjin je postao opijen mirisom i zvukom parnih lokomotiva, jer je u to vreme otvorena pružna linija koja je prolazila kroz Nelahozeve, Dvoržakovo rodno mesto na reci Vltavi. On od tada nikada nije propustio priliku da poseti železničku stanicu kad god je mogao bilo gde u svetu, i ne samo to, već je uvek odvajao vreme da porazgovara sa pružnim radnicima i mašinovođama.

Ova njegova doživotna fascinacija dostigla je svoj vrhunac pred kraj života, kada je bio već bolestan, ali je svakodnevno posećivao glavnu prašku železničku stanicu „Franc Jozef Prvi“ i satima posmatrao vozove.

Rođen u Češkoj 8. septembra 1841. godine, Dvoržak je odrastao naporedo sa razvojem železničkih pruga koje su zauvek promenile život Evrope, jer su tada ovi putevi bile najznačajnije konekcije udaljenih gradova širom kontintenta.

Prolazak železnice kroz mesto u kom se rodio, a koje se nalazi između Praga i Drezdena, promenio je život i tog mesta, ali i život malog Antonjina. Radnici iz svih krajeva Austrougarske monarhije putovali su kroz Nelahozeve, a on ih je očarano posmatrao, diveći se i njima i lokomotivama.

Voz je u to doba bio sjajan tehnološki napredak i učinio je mnogo da ovakvo jedno malo mesto zaživi i ne deluje uspavano kao do tada. Sve je to inspirisalo mladog muzičara da pokretne i velike parne mašine posmatra s ljubavlju, oko koje se obavijalo i posebno interesovanje za tehnologiju. Čitav njegov život bio je prožet ovom pasijom, od koje nije odustajao ni kao mladi i već svetski uspešan kompozitor, prešavši Evropu na šinama i uzduž i popreko.

Njegova kuća u Pragu nalazila se na samom železničkom čvoru, koji je bio razdelnica dve impresivne železničke stanice. Dvoržak, koji je živeo nedaleko od glavne stanice „Franc Jozef Prvi“, veliki deo svog slobodnog vremena provodio je baš tamo, sprijateljivši se sa skretničarima i otpravnicima, govorivši kako beži od dosadnih koncerata da bi gledao međunarodne brze vozove koji na to mesto stižu i odatle odlaze dalje. Kompozitor je postao opsednut njihovim polascima i odlascima tako da je napamet znao svakodnevni red vožnje.

„Lokomotiva se sastoji od više delova napravljenih od mnogo različitih komponenti. Svaka od njih ima svoju svrhu i ulogu, a njihov rezultat je neverovatan! Nešto poput simfonije!“, govorio je Dvoržak.

Ova Dvoržakova opsednutost uticala je i na njegov privatni život. Vozovima fascinirani Dvoržak bio je sklon da promeni raspored svog putovanja, kako bi bio svedok prolaska neke lokomotive koju do tada nije video. Kao profesor je svakog svog novog studenta „terao“ da priča o iskustvu sa vozovima. Jednog je čak, inače potonjeg kompozitora Jozefa Suka koji mu je kasnije postao zet, ispitivao o lokomotivama kojima je dolazio kod njegove ćerke u posetu, šaleći se da će od toga zavisiti i to da li će se ona udati za njega.

Takođe, kada je posetio SAD, on je naravno nastavio da posmatra vozove, ali je bio razočaran činjenicom da na železničkoj stanici ne mogu da se vide vozovi dok prolaze jedan pokraj drugog.

Njegova ljubav prema ovom prevoznom sredstvu bila je tako silna da je jednom prilikom izjavio da bi dao sve svoje simfonije da je izumeo lokomotivu. On nije bio zadivljen samo izgledom vozova, već i njima kao pronalaskom.

Svakodnevno posmatranje vozova na prometnoj praškoj železničkoj stanici, Dvoržaka je koštalo i života. Sedeći dugo i gledajući u magične vozove kako dolaze i odlaze, slavni kompozitor je navukao jaku prehladu od koje se teško razboleo i vrlo brzo potom i preminuo, 1. maja 1904. godine.

Na dan 170. godišnjice rođenja velikog kompozitora, 8. septembra 2011. godine, međunarodni voz na relaciji Prag-Beč dobio je službeni naziv „Antonjin Dvoržak“, u čast jednog od najvećih poštovalaca vozova koje svet poznaje.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: