MUZIČKI SRPSKI MOTIVI I STRANI KOMPOZITORI

Srpski motivi u muzici inostranih kompozitora nisu neka nepoznanica. U muzičkim delima Bele Bartoka, Franca Lista, Artura Rubinštajna i mnogih drugih naziru se lajtmotivi iz srpske tradicije.

 

Marš „Oproštaj slovenske žene” Rusa Vasilija Agapkina, posvećen Sofiji Jovanović, učesnici Balkanskih i Prvog svetskog rata, izveden je 1941. kada je Hitlerova vojska bila pod Moskvom, kako bi se podigao moral ruskim vojnicima.

srpski motivi

Poznati svetski autori poput Bramsa, Lista, Dvoržaka i Rubinštajna stvarali su svoje kompozicije u kojima su osnovu imali srpski motivi. Za dva veka bilo ih je čak 228, koliko je navedeno u knjizi „Srbi i evropski identitet – srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od 19. do početka 21. veka” Dejana Tomića, u izdanju RTS-a i Muzeja Vojvodine. Reč je o stvaraocima iz Švedske, Holandije, Belgije, Francuske, Španije, Italije, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Rusije, Slovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske.

Kako su do njih dolazili srpski motivi u prethodna dva veka?

– Vuk Karadžić je svojim zapisima srpskih narodnih pesama pobudio izuzetno interesovanje u tadašnjoj kulturnoj Evropi. Te pesme su prevođene na razne jezike i tako su kompozitorima bile dostupne pa su na njih komponovali muziku. Predstave su posvećivane ličnostima iz srpske istorije pa se u njima izvodila i srpska pesma, kao što je to bio komad s pevanjem „Crni Đorđe ili Osvajanje Beograda od Turaka”, Ištvana Baloga, za koju je muziku napisao Gabor Matrai. Zanimljiv je slučaj sa „Kraljem valcera”, Johanom Štrausom Sinom, koji je zahvaljujući dobijenim notnim zapisima Josifa Šlezingera srpskih narodnih pesama u Novom Sadu, komponovao kadrile posvećene knezu Mihajlu Obrenoviću i knezu Aleksandru Karađorđeviću, „Srpski marš”, operetu „Jabuku” i druge – naglašava Dejan Tomić, dugogodišnji muzički urednik u Radio-televiziji Novi Sad.

Strani stvaraoci dolazili su među Srbe, kao što je to slučaj sa Česima, koji su popunjavali prazninu nedovoljno muzički obrazovanih ljudi kod nas tokom druge polovine 19. veka. U to vreme mladi Srbi odlaze na muzičko školovanje u evropske centre i sigurno su i oni svojim profesorima ukazivali na lepotu srpske narodne muzike, koji su stvarali dela na osnovu tih muzičkih tema.

– Mnogi strani solisti dolazili su da održavaju koncerte ovde i za te prilike obrađivali srpske motive da bi izrazili svoje poštovanje prema publici, ali i uspesi srpskog naroda u borbama za oslobođenje inspirisali su mnoge autore da svojim delima veličaju te pobede. Tako recimo četiri francuska kompozitora u svom oduševljenju posvećuju nam pesme u vreme Prvog svetskog rata: Rober Lalu, Anri Kurtoa, Frederik Otjero i Moris Švab – podseća Dejan Tomić.

Izdvaja i čuveno delo „Slovenski marš” Čajkovskog, čiji je originalni naslov Srpsko-ruski marš, opere „Opsada Beograda” Stivena Storača iz 1791. koja je izvedena u Londonu, Dablinu, Edinburgu i Njujorku; „Osvajanje Beograda” Konstantina Julijusa Bekera, izvedenu 1848. u Lajpcigu; „Crnogorci”, Armana Limnandera, čija je premijera u Parizu 1849, a opere „Đurađ Branković”, Ferenca Erkela 1874. u Budimpešti.

– Zašto se ne čuje „Srpska fantazija” čuvenog Rimskog Korsakova, koja je imala premijeru 1867. u Peterburgu, a u Beogradu tek 1909. godine? Bojan Suđić je sa združenim orkestrima novosadske i beogradske akademije izveo „Srpsku fantaziju” i to je izazvalo oduševljenje u novosadskoj Sinagogi, što ukazuje da bi publika želela da čuje te kompozicije. Snimci ovog dela nalaze se i na nosačima zvuka, ali ruskih orkestara. Treba pomenuti i „Srbsko oro”, za četiri klavira četvororučno, Nemca Franje Koha, koji je prezime pohrvatio i sada je poznat kao Kuhač. Tu je i marš Vasilija Agapkina, „Oproštaj slovenske žene” iz 1912, posvećen srpskoj „junakinji sa Kumanova”, Beograđanki Sofiji Jovanović, učesnici Balkanskih i Prvog svetskog rata. Ona je bila i u redovima onih koji su sa majorom Gavrilovićem među poslednjim braniocima Beograda. Ranjavana, ponela je 13 odlikovanja. Prošla je albansku golgotu, učestvovala u proboju Solunskog fronta. Marš je bio izuzetno popularan, a kada je Hitlerova vojska bila pod Moskvom 1941. ovaj marš izveden je na Crvenom trgu da podigne moral ruskim vojnicima – kaže naš sagovornik.

Interesovanje stranaca za srpske motive, dodaje, opada u trenutku kada ovde stasavaju naši školovani u Beču, Pragu, Budimpešti, Parizu, Minhenu i Lajpcigu: Kornelije Stanković, Stevan Mokranjac, Isidor Bajić, Petar Konjović, Petar Stojanović, Stevan Hristić, Milenko Paunović i drugi čija su dela izvođena na evropskim scenama, iako je stranaca bilo i u poslednjim decenijama 20. veka: Džon Vulridž, Ruđero Kijeza, Fracpeter Gebels, Pavel Klapil, Hajnc Lemerman, Andres Segovija, Režis Famlar.

– Nama ostaje zadatak, i potreba, radi podizanja samopoštovanja i ponosa da znamo da su se srpskim motivima bavili: Bela Bartok, Franc Šubert, Hans Huber, Miloš Brož, Josif Brodil, Franc fon Supe, Jozef Suk, Maks Reger, Ludvig Minkus, Franc Lehar, Karl Leve, Leoš Janaček, Aleksandar Glazunov, Ferdinan Bajer, Aulin Tor… Mnogo je dela koja vrede da se izvedu i snime u Srbiji, i uđu u škole, jer bismo time pokazali zahvalnost strancima koji su posvetili pažnju Srbiji i srpskom narodu – kaže Dejan Tomić.

Izvor: Politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: