PRAZNIK PRŠUTE

Sajam suhomesnatih proizvoda, popularna „Pršutijada“ održava se od 10. do 12. februara u porti crkve Svetog Proroka Ilije u Mačkatu. U susret Pršutijadi, objavljujemo kratku priču o ovom poznatom pršutarskom selu, autorke Tatjane Krpović.

 

U petak, 10. februar u 11 časova počinje svečano otvaranje 17. po redu sajma uz trubački orkestar i kulturno umetnički program u izvođenju dece OŠ „Milivoje Borović“ Mačkat. U subotu, u isto vreme, predviđen je nastup izvornih pevačkih grupa, dok će u nedelju u 15 sati biti organizovano izvlačenje dobitnika nagradne igre. Sajam se zatvara tog dana u 18 sati.

u susret pršutijadi

Po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca, “Pršutijada” spada u red nacionalnih manifestacija koju poseti preko 10.000 posetilaca iz čitave zemlje.

pršutijada mačkat reklama

Ona je po svom sadržaju privredna, ali zbog toga što se izlaže nešto karakteristično za gastronomiju ovog kraja predstavlja i etnografsku manifestaciju. Pored izlaganja i prodaje suvomesnatih proizvoda, propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program, što je komplementarno osnovnom sadržaju.

Organizaciju ovogodišnje regionalne manifestacije 17. Sajam  suvomesnatih proizvoda u Mačkatu “Pršutijada 2017” će podržati Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u Jugoistočnoj Evropi u okviru Projekta „Podrška regionalnoj saradnji i izbalansiranom teritorijalnom razvoju zemalja Zapadnog Balkana u procesu približavanja evropskim integracijama“ uz finansijsku pomoć Evropske Unije.

Dobrodošli u carstvo ukusa!

Priča o Mačkatu

Beše to davno… Ljudi su pričali da je to bilo 1885. godine. Možda, i pre. Niko ne zna tačno.

Negde iz Hercegovine, dođe neki čovek, dok mu je u venama igralo Gluvo kolo, u džepu suknenog kaputa nosio je parče pršute.

Pršuta je mirisala na opori hercegovački kamen, smokve i dim borovih iglica. Ljudima se dopade.

Nauči ih da prave pršutu i da dime u vajtima na lipi, hrastu, u kojima je tinjala duša slovenskih predaka.

Vetar je čarlijao uz mirise soli i vetrova negde sa severa i pravili ružu vetrova.

Plavičaste reke su prolazile pored livada, na kojima je mirisalo cveće i začinsko bilje. Bela stada su pasla.

Pršuta, kad se preseče, u njoj se videlo srce domaćina, rad i trud.

Ovde, gde su reči kao kamen i mač. Čovek sagradi u svom srcu dom, pronađe ljubav i prijatelja za čitav život.

Priča se proširi. Počeše u ovo mesto, na raskrnici puteva, da čaje karavani sa sve četri strane sveta u karavansarajima.

Čula se i pesma:

„Jer užička pršuta i kleka,
bolje leče od svakog leka“

Priča krenu po dalekom svetu i gorkom Balkanu. Da ovde uvek bude mesto gde ljudi dolaze zbog zabave i odmora. Da probaju kao lek pršutu i jedu lepinju sa pretopom. Ovde, gde duša miriše na bosiljak i tamjan.

Iako jednom dođeš, poželiš da ostaneš ceo život.

Dragi naši gosti, dobro došli u Kuću od pršute. Nek Vam sve bude zdravo i veselo! Gde se ove godine sreli, tako i iduće, sve dok se srpsko ime čuje.

Srećna Vam, domaćini, 17. Pršutijada!