СРБИЈО МОЈА

србијо моја

учили су нас братству и јединству,
а ми смо се сатирали у њима

учили су нас да нема Бога,
и ми смо зазирали од цркава и попова

учили су нас да је Микеланђело насликао
Мона Лизу, а твоје је иконе превазилазе

учили су нас многим ритмовима,
а коло твоје слава је животу и љубави

учили су нас историји по туђој мери,
данас нас уче новој географији

свему су нас учили – и у свему –
забораву имена и презимена србскога

грувају опет са свих страна, Србијо моја,
да те распну као Христа самога
који пут већ

aли, Србијо моја,
усправићеш се ти, храбра и поносита,
као што си увек у временима тешким

Фотографија: Веселинка Стојковић