Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Sve funkcije dopamina i posledice regulacije njegovog nivoa u mozgu

ULOGE VAŽNOG NEUROTRANSMITERA

Dopamin kao hemijska supstanca u mozgu reguliše brojne telesne uloge. Funkcije dopamina mnogo su šire od onih koje poznajemo, pa je iz tog razloga veoma važno da njegov nivo bude optimalan – ni nizak ni visok dopamin telu ne odgovara.

 

Mozak sadrži mnoge hemijske supstance od kojih je dopamin najpoznatija. To je neurotransmiter koji deluje u centralnom i perifernom nervnom sistemu, a uključen je u kontrolu centara zadovoljstva. Dopamin takođe igra važnu ulogu u motivaciji, pažnji, učenju, koordinaciji i drugim sličnim aktivnostima.

funkcije dopamina

Telu je potreban zdrav nivo dopamina, jer i visok i nizak nivo mogu predstavljati određeni problem. Parkinsonova bolest može se javiti u slučaju nedostatka, dok šizofrenija i zavisnost od kokaina mogu nastati u slučaju preteranog dopamina.

Veliki broj telesnih funkcija reguliše dopamin. U zavisnosti od toga da li je regulacija ove supstance na visokom ili niskom nivou, javljaju se određene posledice u vidu poremećaja ili bolesti.

Pokret

Bazalne ganglije su moždana struktura koja kontroliše pokrete tela. Njena funkcija zavisi od određene količine dopamina koji se luče u okolnim neuronima. Nedovoljna količina dopamina dovodi do usporenog kretanja ili loše koordinacije. S druge strane, previše dopamina čini da telo pravi prekomerne i ponavljajuće pokrete ili tikove. Ovakvi simptomi mogu se ispoljiti kod određenih oboljenja, npr. kod Turetovog sindroma.

Pamćenje

Prefrontalni korteks u mozgu povezan je sa procesima mišljenja i pamćenja. Da bi ta veza bila efikasna, ona treba da se oslanja na određene količine dopamina. Ako je dopamin na raspolaganju kada se desi određeni događaj, on će lakše biti upamćen. U slučaju nezainteresovanosti, nivo dopamina u prefrontalni korteks pada i ne postoji motivacija da se koncentriše i dođe do memorisanja.

Pažnja

Dopamin je uključen u održavanje pažnje putem optičkog nerva. Delujući na nerv koji je odgovoran za vid, dopamin usmerava pažnju na određene aktivnosti ili zadatke. Na ovaj način, dopamin je povezan sa kratkoročnim pamćenjem, dok se kod slučajeva niskog nivoa dopamina može javiti i poremećaj nedostatka pažnje.

Zadovoljstvo

Kada je u pitanju zadovoljstvo, dopamin reguliše način na koji osećamo ugodnost. U slučaju prijatnih iskustava, kao što su seksualni odnos ili jedenje slatkiša, izlučuju se velike količine dopamina koji nas teraju da u ovakvim aktivnostima uživamo iznova i iznova.

Biomind-plus-kapi
BioMind Plus, tinktura za bolje pamćenje, raspoloženje i koncentraciju – KLIKNI na sliku i NARUČI!

Regulacija bola

Osim prijatnih iskustava, dopamin se luči i u slučajevima neželjenih ili negativnih stimulansa, kao što je povreda ili svađa. Niski nivoi dopamina povezani su sa bolom koje proživljavaju osobe obolele od Parkinsonove bolesti.

Raspoloženje

Dopamin čini da se osećamo srećno i zadovoljno, a takođe i stvara očekivanje nekih prijatnih aktivnosti. Nedavne studije pokazuju da je on zajedno sa drugim neurotransmiterima, kao što su norepinefrin i serotonin, odgovoran kod pojave depresije.

Zavisnost

Mnoge opojne droge ciljaju dopaminske neurotransmitere i tako sprečavaju resorpciju u neuronima. Oni oslobađaju dopamin koji do ostalih neurona prolazi kroz sinaptičke pukotine, a nakon što se to završi, neurotransmiter se resorbuje od strane neurona kako bi ponovo bio od koristi. Resorpcija stabilizuje nivo dopamina u mozgu, dok droga kao što je kokain ili amfetamin uzrokuje da taj nivo raste. Ovo dovodi do izmenjenog stanja svesti nakon uzimanja ovih droga, što posledično izaziva zavisnost od njih.

Ponašanje i spoznaja

Dopamin koji se luči u prednjem delu mozga kontroliše i protok informacija iz drugih delova mozga. Poremećaji u lučenju mogu dovesti do opadanja neurokognitivnih funkcija kao što je mogućnost rešavanja problema. Osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) ima lošu transmisiju dopamina, što dovodi do poteškoća koncentracije i opšteg ponašanja.

Spavanje

Budnost je povezana sa visokim nivoima dopamina, što se dešava tokom dana kada je svima potrebno da ostanu u budnom stanju, energični i aktivni. Tokom noći, nivo dopamina se smanjuje, a luči se melatonin koji je povezan sa smirenjem. Zbog nedostatka dopamina, kod Parkinsonove bolesti ispoljava se pospanost većinom vremena. S druge strane, psihotična ili šizofrena osoba ima problem prekomernog dopamina u mozgu koji ih predugo drži budnim.

Ostavite komentar

Ostavite komentar