AKO STE…
Ako ste ostvarili bar jedan svoj san, otputovali na dugoželjeno mesto, upoznali osobu kojoj ste se divili, pijani se verali po prozorima i pokušavali nekoga da prosite… onda ste Vi moj prijatelj!
Ako ste nekada slušali rock’n’roll, znali napamet stihove Bore Čorbe, Zabranjenog Pušenja, Haustora… A pogotovo ako ste zbog Gitarijade nekada došli u Zaječar,
Ako ste nekad nekoga, možda čak nekoga ko se tome protivio naučili lepotama šetnje po kiši,
Ako ste se u svojoj mladosti drznuli protiv neke vlasti, nekog režima, pa još ako je taj režim bio komunistički.
Ako‘ste osetili bunt u sebi, poželeli da menjate svet,
Ako‘ste nekada iskreno patili, ako ste bili dovođeni do očaja, do krajnjih merila vaših mladalačkih snaga i ako vam se činilo da pomoći nema ni od kuda i da su vas samo čuda spasavala,
Ako‘ste bar jednom iskreno voleli. I to nesrećno, neuzvraćeno, ako ste voleli nekoga bez ikakve dobiti, bez ostatka, bez straha, bez računa, bez nada na uspeh,
Ako‘ste verovali i bivali izdani i ako‘ste verujući i tražeći nove lidere naučli da se možete pouzdati jedino u Boga a nikako u ljude,
Ako Vas je neko nekada maltretirao na pravdi Boga a osim kletve niste imali ništa drugo čime ste mogli da uzvratite, a onda, kad Vas bes prođe, povlačili kletvu, žalili svog tiranina i molili se za njega,
Ako‘ste rasplakali bar jednu lepoticu, a u isto vreme zadržavali sopstvene suze i ako vas je tuđa lepota bolela do srži i ako ste imali sreću kraj sebe koja je pretila da Vam svaki čas isklizne iz ruku da bi na kraju ipak otišla u nepovrat,
Ako‘ste se rešili bar jednom u životu da ne žaleći sebe i ne razmišljajući o posledicama zaigrate na sve ili ništa slušajući samo svoje srce, a ako ste u toj kockarskoj igri izgubili,
Ako‘ste ostvarili bar jedan svoj san, otputovali na dugoželjeno mesto, upoznali osobu kojoj ste se divili, pijani se verali po prozorima i pokušavali nekoga da prosite, polomili ceo inventar u nekoj kafani ili šetali po zaleđenoj ogradi na keju neke reke, recimo Nišave,
Ako‘ste lutali, razočaravali se, napijali se, tukli se, kockali, platili prelepu prostitutku negde pored mora, kajali se, lečili čekajući jutra i ako‘ste se bar jednom iskreno pokajali i time nepovratno osetili istinsku lepotu Pravoslavlja,
Onda ste Vi moj prijatelj. Slobodno svratite u moj šank. Možemo da naručimo piće, da pričamo ili još bolje, kao Zoran Radmilović, da satima ćutimo i da samo pokretima ruke i pogledom naručujemo još jednu turu.
Uostalom, zašto bi smo bilo šta pričali kad se već savršeno razumemo.