DA SITOST TRAJE DUŽE

Osećaj gladi koji se vraća ubrzo nakon obroka ne zavisi samo od količine hrane već i od njenog sastava, hormonskih signala, sna, stresa i ustaljenih navika.

Obrok bi trebalo da nam obezbedi energiju i ublaži glad, ali ponekad se želja za hranom vrati već nakon sat vremena, čak i kada smo pojeli dovoljno. Nekada osećamo prazninu u želucu, a nekada imamo potrebu da pojedemo nešto slatko ili slano, iako nismo sigurni da li smo zaista gladni.

osećaj gladi

Ovaj osećaj zavisi od sastava obroka, načina na koji organizam reguliše apetit, ali i od sna, stresa i navika u ishrani.

Nije svaki obrok jednako zasitan

Količina hrane koju pojedemo nije jedini faktor koji određuje koliko dugo ćemo biti siti. Važni su i proteini, vlakna, masti i voda, jer utiču na brzinu varenja i signale sitosti.

Obrok koji se uglavnom sastoji od namirnica bogatih jednostavnim šećerima, poput slatkiša ili zaslađenih napitaka, može kratko da ublaži glad, ali često ne pruža dugotrajan osećaj sitosti. Nasuprot tome, kombinacija proteina, vlakana i masti obično doprinosi sporijem pražnjenju želuca i produženom osećaju sitosti.

Zbog toga pecivo ili slatki doručak kod nekih ljudi neće držati glad pod kontrolom toliko dugo kao obrok koji sadrži jaja, jogurt, integralne žitarice ili druge izvore proteina i vlakana.

Kako hormoni utiču na apetit

Glad i sitost regulišu brojni signali koji putuju između digestivnog sistema, masnog tkiva i mozga. Jedan od hormona povezanih sa glađu jeste grelin, čiji se nivo često povećava pre obroka i smanjuje nakon jela.

Sa druge strane, hormoni poput holecistokinina i peptida sličnog glukagonu 1, poznatog kao GLP-1, učestvuju u signaliziranju sitosti. Na njihov rad utiču sastav obroka i proces varenja.

Ovi mehanizmi nisu jednostavan prekidač koji se uključuje čim završimo jelo. Osećaj gladi može da se vrati i pre nego što organizam završi obradu prethodnog obroka, naročito ako je obrok bio mali ili nedovoljno zasitan.

Uloga sna, stresa i navika

Nedovoljno sna može da promeni regulaciju apetita i poveća privlačnost kalorične hrane. Kada smo neispavani, lakše posežemo za grickalicama i slatkišima, a signali gladi i sitosti mogu biti manje usklađeni sa stvarnim energetskim potrebama.

Stres takođe utiče na apetit, ali ne kod svih na isti način. Neki ljudi tada gube želju za hranom, dok drugi češće jedu, naročito namirnice koje pružaju brzo zadovoljstvo.

Pored toga, glad se ponekad javlja u skladu sa navikama. Ako smo navikli da u određeno vreme jedemo užinu, možemo osetiti želju za hranom i ubrzo nakon obroka, čak i kada fiziološka potreba za dodatnom energijom nije velika.

Kada učestala glad zahteva pažnju

Povremena glad ubrzo nakon jela najčešće nije razlog za zabrinutost. Ipak, ako se javlja gotovo svakodnevno, prati je izražena žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili drhtavica i znojenje, potrebno je obratiti se lekaru. Takvi simptomi ponekad mogu ukazivati na poremećaje regulacije šećera u krvi ili druga zdravstvena stanja.