HODOČAŠĆE
Praskozorje se nadvilo nad selom,
Jutarnja izmaglica puni pluća
Gustom smolastom maglom
Negde sumorno krče creva drveća,
U šumi hrastovoj odjek avetinjski
Probija trube slušnih ranjivih iluzija
Davi užasna memla snagom
Razgranata disajna tkiva.
Na udoljici samoživici
Razgaraju trozupcem dostojanstvo okaljano
Dok čovek grabi ka moranju
Zagrcnuto, zamišljeno
Pustio korake koji ga vode u sivilo
Na vrhu zakrešta sova, nota bene,
Avagardnim hukom nagoveštava
Trijumf fatamorgane
Prozeblog dana u kome opstanak
Nudi surove ljudske gorčine
Ritam se menja kada se sunovratno penje
Sekući oporost planine
Pa snažno zavesla krilima prkosa
I nadvlada piramidu visine
U bezglasju nestajanja
Briznula nesavladivost opstanka
A on, gorostas među bubama
Odlučuje kome će pokloniti
Nebodarno umeće spasenja