IZNAD STENE SUMORNE I SURE

iznad stene

Iznad stene sumorne i sure
Podiže se mlaz i pada na nju;
I točkovi uzvitlane bure
Život ovaj strmoglavi žanju…

Sevaj, oblače, očima munja:
Pljuskom ledenim lij se,
Zavitlaj veslo — u gomile kula
Koje nad ponorom vise.

Bakarna munjo, jekni kao zvono:
Strelama ujedaj — ljudožderko mlada!
Sažeži moje usne — ozonom!
U huci ponora — sve raskomadaj, —

Da nakostrešen od svetlosti
I zavitlan k’o svrdlo u svet,
Oprljen provrištim iz svetlosti
Usta iskrivljenih: „Svet!“ —

Da se, skriven pod otkos — uz huku
S vekovima sručim — ko olovni leš sivi
Ugljenisanih, sagorelih ruku
I lica modrog kao čivit; —

Da bih — mučući — tupo
Iz pustoši — bikorogi bog —
Mogao — u grudi — trupa —
Da zabodem — svoj — rog…

Prevod: Branko Miljković