Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

U IME HRABROSTI BUDUĆIH VEKOVA

u ime hrabrosti

U ime hrabrosti budućih vekova
I plemena ljudi koji će sve više rasti,
Ja sam se lišio čaše na piru očeva,
I veselja i sopstvene časti.

Vek-vukodlak skače na me da me kolje,
Ali ja vuk nisam i nemam vučju kožu.
K’o kapu, u ruke, tutni mi bolje
Sibirskih stepa topli kožuh, —

Da ne vidim kukavice, ni meko blato,
Niti na točku krvave neke kosti,
Da u noći sijaju prašnici, k’o zlato,
U svojoj prvobitnoj lepoti.

Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori,
I gde doseže bor zvezde avgusta,
Jer po koži svojoj ja nisam vuk u gori
I neistina mi je iskrivila usta.

Prevod: Branko Miljković

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: