NEBESKI ZAVIČAJ (ĐAKOVICA)
Ovako krilata reč, Đakovica
Uz poj slavuja i ponor sokola
prelet goluba uzlet dobre vile
Ovako se piše, Đakovica
Pradedovsko pismo
za znanje i postojanje
blagoslovena ćirilica.
Ovako se čita, Đakovica
Biblijskih svetih otaca
bogonadahnutih apostola
evanđelista Jovana i Mateja
Ovako na školskoj tabli, Đakovica
nad pismenicom serbskog jezika
Knjiga nas uči, Svetosavska
„Srbi, vi mu pojte”…
Ovako si majka, Đakovica
Majka svih Jugovića:
„zavrišta devet dobrih konja
zalaja devet ljutih lava
i zaklikta devet sokolova“
Ovako si naša, Đakovica
prekrivena poljima
suncokreta zlatnog
i pšenice belice
Ovako si kriško hleba, Đakovica
Gospode, pola dajem ubogima
da nahrani siromaha
Ovako si oganj, Đakovica
Isnovilo mi se ognjište u duši
i ruka majčina kad vatru pali
Ovako boli, Đakovica
vreme ne leči rane
sa njima živimo…
Ovako na putu, Đakovica
putujem kroz vreme
preko sinjih mora do Lukavca
Njegovog i mog
Ovako daljine čeka, Đakovica
Na putu kroz trnje i korov
Ovako žicom bodljikavom, Đakovica
Odsjaj manastira velikog svedoka vekova
Visokih Dečana
I zvona što na večnost zovu.
Ovako žalosti naše radosti, Đakovica
Dečijom suzom orošena
natopljena i oplakana
Ovako Košare, Đakovica
Jaganjci utihnuli
Siti vuci zavijaju
Ovako mrazom povijena, Đakovica
Odledimo naša zaleđena ognjišta
Ovako Trojeručica, Đakovica
U podrum je baciše
pepelom pokriše
Ovako Srpska ulica
Svih nas kaldrmo sveta
Ovako molitvom Mati Teoktiste
I drhtavim plamičkom kandila
Suze svetaca iz zidova teku
Hram Uspenja Presveta Bogorodica
Nebu dveri otvara
Ovako mislima odlutala, Đakovica
kroz Vaseljenu na Zemlji našoj
Ovako uzdišem zbog svega što sam, Đakovica
Ja bih do kućnog praga
Dušu da mu celivam.
Ovako daljina poje, Đakovica
do neprebola zauvek
na zemlji metohijskoj
ima nas i kad nas nema
Ovako zaiskrila Šara, Đakovica
Ona naša snegom i stadima
Ovako Švanjski i Talić most, Đakovica
U ratu rane preživela
Ovako reke Erenik, Lukavac, Krena, Đakovica
Okupani srećom dečijih dana
Ovako Beli Drim, Đakovica
Na obali mene čeka
Ovako poljima, Đakovica
rascvetalih božurova
naših Vidovdana
Ovako vinogradi, Đakovica
novom rađanju da nazdravimo
čašu pričešća da napunimo
Ovako lekovita, Đakovica
jutrom rodni kraj tražim
gde mi je otadžbina
Ovako srpska zastava, Đakovica
Trobojka,
istinu zenicom lovim
Ovako zaraslim srpskim stazama, Đakovica
Piskote Čabrat izvorišta,
Petrovac Ljugbunar Brekovac…….
Ovako rođena, Đakovica
Uvek budnoj snom mi hodiš
Ovako kamenovana, Đakovica
mi prognani što nosimo
Krst istine potamnelo nebo
nad Metohokolevkom
Ovako grobovi, Đakovica
Metohijsku zemlju zasejaše
čupam korov rod oplakujem
Svetlo od šiblja splećem
očev grob ne nađoh,
oca pred sobom vidim……
Ovako do groba, Đakovica
Tu bih oči da spustim….
Ovako Kosovo i Metohija, Đakovica
istinom nebeskom da zaiskri
Ovako u srcu svakoga od nas, Đakovica
Poreklom nicala semenom rađala
Ovako naš kosovski zavet, Đakovica
Ustani Sveti Kneže Lazare
Daljine nam jutra zatiru
Ovako nas prati, Đakovica
kao senka
Trajanjem u bolu snagu skupljam
Ovako srpska duša zbori, Đakovica
mila – Vidimo se ovoga leta u slobodi
Ovako i posle groba
U vek vekova večni ponos moga roda, Đakovico
Metohijska lepotico
Ovako Gospode pomiluj Đakovica,
Gospode pomiluj, da metohijska zvona ne utihnu
Gospode pomiluj, da budemo na svome
– ZAUVEK!