Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Autoimune bolesti i hrana (ishrana) – veza izmedju hrane i autoimunih bolesti

AUTOIMUNE BOLESTI (I ISHRANA)

Kakva je veza izmedju autoimunih bolesti i ishrane? Postoji li veza koja pokazuje da su autoimune bolesti i hrana (ishrana) povezani?

 

Autoimune bolesti kao što su psorijaza, dijabetes, multipla skleroza, artritis, Parkinson, Alchajmer, Hašimoto, celijakija, alergije, urtikarija su buknule kao epidemija u savremenom dobu i bitan su medicinski problem u modernoj civilizaciji.

Postoji nekoliko teorija o tome kako autoimune bolesti nastaju, najčešće se navode sledeži uzrovi autoimunih bolesti kao što su: vakcinacija, teški metali, radijacija, lekovi, hemikalije, genetski faktor i ishrana.

Razmatramo danas u kakvoj su vezi autoimune bolesti i hrana i da li hrana koja menja mikrobiom (crevnu floru) dovodi do autoimunih bolesti.

Crevna flora autoimune bolesti i hrana ishrana

Sva je prilika da će savremena nauka u narednim decenijama doći do jasnih korelacija izmedju ishrane i autoimunih bolesti, mada je to vrlo komplikovan proces utvrdjivanja šta od hrane i kako utiče na pojavu autoimunog odgovora tela, tim pre što razni drugi činioci utiču na pojavu autoimunih bolesti, plus faktor poznat kao stres služi često kao okidač za pojavu bolesti – često čujemo da je neko od stresa dobio dijabetes, posle stresa joj se pojavila psorijaza, nakon stresa se pojavila koprivnjača i slične izjave su vrlo česte naznake o dejstvu stresa.

Dokazano je da je stres okidač za pojavu i rast kancera, što govori o tome kako je stres bitan faktor u biohemiji bolesti.

Uz sve to, savremeni nutricionisti tvrde da je i „gojaznost mera stresa“, odnosno što si više gojazan, to si očigledno više pod dejstvom stresa – hormon stresa podstiče gojenje. Neki ljudi su otporniji na stres pa ne moraju biti debeli iako imaju puno stresa u životu.

Ali autoimune bolesti i hrana?

Šta ima u toj hrani što stvara autoimuni odgovor tela da naše ćelije odbacuju hranu, odnosno tretiraju je kao otrov.

Kakva je veza izmedju funkcija tankog creva, crevnih resica, crevne flore (mikrobiom) i hrane koju unosimo?

Tanko crevo je dugačko i podeljeno na sektore koji su zaduženi za mnoge metaboličke funkcije i ispunjene milijardama različitih bakterija – pominju se trilioni bakterija. Promena tog eko sistema bakterija koji se naziva mikrobiom vodi do odredjenih biohemijskih promena i bolesti, ali je komplikovano pronaći koje su dobre ili loše bakterije u kom delu creva „zadužene“ za neki poremećaj, jer tih bakterija ima mnogo – preko 500 različitih sojeva bakterija ima u crevima.

Neke bakterije crevnog trakta su dobre za nas a neke su uslovno loše, a te loše bakterije stvaraju gasove i mikrotoksine toksine koji dovode do poremećaja zdravlja.

Primećeno je da bolesnici od psorijaze koji dodju u bolnicu i budu samo na infuziji dožive veliki napredak, odnosno bolest im se povlači. To jasno govori da ih nedostatak hrane čini zdravima, to jest da ih neka hrana čini bolesnima.

Takodje, skoro je objavljeno u medijima da su američki naučnici uklanjanjem dela tankog creva doveli do povlačenje dijabetesa kod nekih pacijenata, što će reći da se uklanjanjem dela creva gde se odigravala drama izmedju hrane i tela, uklonio i uzrok bolesti i došlo je i do povlačenja autoimune reakcije.

Uz sve to, italijanski naučnici su ispitivanjem crevne flore došli do toga da MS – multipla skleroza „nastaje“ u tankom crevu, odnosno da je crevna flora jako bitna kod Multiple skleroze. To je sve logično kada se zna da se u tankom crevu stvaraju naše imune ćelije. Uz to, popularni alternativni metodi lečenja multiple skleroze velikim dozama vitamina D takodje ukazuju na značaj veze ishrane i Multiple Skleroze jer se vitamin D sintetiše i stvara u gornjem delu tankog creva.

Dijabetes i insulinska rezistencija se takodje dovode u vezu sa nedostatkom vitamina D u telu jer je njegova sinteza u crevima onemogućena lošom crevnom florom a to će reći lošom ishranom.

No, šta to znači loša ishrana i autoimune bolesti. Krenimo redom.

Biocolon kapi za nervozan stomak

KONZERVANSI I AUTOIMUNE BOLESTI

Konzervansi su materije koje štite hranu od kvarenja i po svojoj funkciji imaju svrhu da pobiju sve bakterije i plesni u hrani. Konzervansi nisu selektivni, oni ubijaju sve živo u hrani ili na hrani.

Kad takav konzervans u hrani dodje u naš sistem za varenje, on i dalje deluje i ubija sve na šta naidje a to je naša crevna flora. Konzervans je ubica bakterija. Naš mikrobiom se menja.

Mahom najviše od konzervansa stradaju naše dobre bakterije za varenje a otpornije su one loše bakterije za varenje koje se nadju u crevima. Otuda toliko problema sa crevima i pomama za probioticima, jer je crevna flora uništena konzervansima a ne samo prekomernom upotrebom antibiotika.

Creva i crevna flora se slikovito predstavljaju kao džungla jer mnoštvo različitih bakterija boravi u njima. Svaki soj bakterija je na nekom delu creva i specijalizovan za neku funkciju na tom delu creva. Kada se čovek hrani konzervansima, jede jednoličnu fast food hranu sa puno masti i šećera, kada se pije puno lekova i antibiotika, ta džungla bakterija se menja, mnogi sojevi odumiru ili se drastično smanjuju, dok neki drugi sojevi rastu. Bakterije koje napreduju i rastu počinju da naseljavaju delove creva gde nikada nisu boravili. Na tim delovima creva takve bakterije počinju da prave štetu jer crevo nije naviklo na nove stanovnike. Primer za to je sindrom SIBO – Small intestinal bacterial overgrowth, u prevodu preteran rast bakterija u malom crevu.

Poremećena crevna flora dovodi do raznih poremećaja u telu – snižava se sinteza vitamina u crevima, gvoždja, mikroelemenata, formiranje ćelija imuniteta je smanjeno ili degenerisano, menja se odnos hormona, menja se psiha, ljudi postaju usporeni, depresivni, pada im imunitet.

Uz to, konzervans u hrani dovodi do toga da naše telo, jetra pre svega, hranu sa konzervansom potpuno ispravno shvata kao otrov, toksin od koga se mora odbraniti. Otuda hrana sa konzervansima izaziva autoimuni odgovor jer telo hranu smatra za opasnost.

Autoimune bolesti i hrana su tako direktno povezani, stim da je neko osetljiviji a neko manje osetljiv na tu vrstu hrane.

ŠEĆER I AUTOIMUNE BOLESTI

Hrana bogata ugljenim hidratima (brašno, fruktozni sirup), odnosno prostim šećerima u bilo kom obliku (gazirani sokovi pa čak i voće), zatim procesuirana i industrijska hrana puna šećera u vidu ugljenih hidrata, izaziva nekoliko problema:

1. Šećer u visokoj koncentraciji ubija bakterije creva jer je i šećer konzervans
2. Šećer je najbolja podloga za razvoj kandide i drugih plesni
3. Šećer podiže insulin visoko u krvi, a ako je insulin stalno visok, on zaustavlja neke normalne biohemijske procese i postaje štetan za telo, i zbog veze šećer – insulin, telo počinje da odbija šećer kao toksin i pretvara ga odmah u mast – nastaje insulinska rezistencija i gojaznost a posle i dijabetes.

Mi u istoriji ljudskog roda nikada nismo u hrani imali toliku koncentraciju čistog šećera u ishrani!

U prošlom veku se jelo svega 20% od ugljenih hidrata koje sada unosimo. I to su bili zdravi ugljeni hidrati od integralnog žita, a ne koncentrisani beli šećer ili kukuruzni fruktozni sirup. Neka tela jednostavno nisu u stanju da tu količinu šećera procesuiraju i telo reaguje na šećer autoimunim odgovorom – stvara se upala krvnih sudova i jetra sav šećer počinje da pretvara u masti.

Oni medju nama koji su malo srećniji i otporniji jedu sladoled, piju koka kolu i čude se gojaznima kako im loše ide.

Medjutim, šećer je podmukao, on vam može napraviti problem kad tad u vidu neke druge autoimune bolesti. Alergije su počele da se pojavljuju iznenada u svim dobima. Psorijaza nastaje najčešće oko 50-e godine ako nije urodjena. Autoimune bolesti mozga nastaju posle 60-e.

Da li šećer izaziva zavisnost. Da, dokazano je.

HEMIJA U HRANI I AUTOIMUNE BOLESTI

Pojačivači ukusa, kojih najviše ima u Vegeti, čipsu, gaziranim pićima, sosevima, kobasicama, šunkama, supama i industrijskoj hrani, kao na primer ozloglašeni pojačivač ukusa Monosodium glutamat (MSG), po mnogim istraživanjima izazivaju multipl sklerozu i razorno oboljenje nerava.

Naša tela nisu navikla na hemiju u hrani, tek u zadnjih 50 godina hrana počinje bivati hemijski obradjena i napunjena hemijom – konzervansi, emulgatori, pojačivači ukusa, arome, boje, homogenizatori, aditivi. Tu su i insekticidi, herbicidi, antibiotici, anabolici i hormoni i ostala hemija koja tretira hranu.

Posle nekog vremena od upotrebe takve hrane naše telo počinje da se buni jer više ne može da procesuira i očisti telo od hemije i počinje da vrišti – Toksin, toksin, toksin!

A mi nastavljamo da jedemo tu i takvu hranu. Telo nema drugog načina nego da tu hranu napada svojim imunim ćelijama a ta hrana je u našim tkivima.

Postoji tvrdnja da i takva hemija u hrani dovodi do deformacije naših crevnih resica u crevnom traktu, čak i do stvaranja mikropora – nastaje Sindrom propustljivih creva.

Aditivi u hrani ili loše bakterije sa mikrotoksinima jednostavno nagrizu creva i stvore mikro rupice, kroz koje sadržaj varenja lagano ističe u duplju. To su sve mikronske čestice, to nije sepsa, ali kako u trbušnoj duplji ne sme ništa da se nadje, to tu „iscurelu hranu“ u vidu molekula i genskih čestica telo detektuje kao opasnost i šalje imune ćelije da to srede.

Imune ćelije to srede i ne dozvole da ta mikro iscurela hrana vršlja po stomaku, ali onda ćelije takvu hranu počnu da prepoznaju po čitavom telu kao uljeza i napadaju.

Na primer, neko ko jede puno čipsa, smokija, štapića, i creva mu na taj način postanu porozna, možda dobije artritis jer su delovi tog čipsa stigli do zglobova normalnim putem a onda ih imune ćelije napadnu, jer znaju da je čips iz stomaka štetan.

Naravno, čips se svari i ne može da dodje do zglobova, dolazi šećer, ali ta „vrsta šećera“ obeleženog aditivima je opasna po telo.

Otuda su brza hrana kao što su hamburgeri, krilca, koka kole i fante, čipsovi i aromatizirane kokice, čokolada, kobasice, viršle, margarin, industrijski keksovi, kečap, majonez i sosovi okidači za autoimune bolesti jer ih telo počinje prepoznavati kao toksine.

U tu grupu spada i kafa ali iz nekog drugog razloga, kafa kiseli organizam i dovodi do narušavanja crevne flora nalik na delovanje hemije. Ako niste znali, ispod drveta kafe ništa ne raste i ne uspeva, toliko je kafa jak otrov a nakon nekoliko godina samo drvo kafe odumire od otpalih zrna kafe ako se ona ne pokupe. Toliko je kafa jak toksin.

A najgora hrana od svih oblika hrane je Coca Cola jer ona u sebi ima sve loše što je navedeno. Coca Cola ima puno konzervansa, ekstremno mnogo šećera – 11%, mnogo aditiva i puno kofeina! Ima puno i soli, zato da bi se sakrila so Coca Cola mora biti ekstremno slatka i jedino se zbog toga može piti samo kao hladna. Mlaka Coca Cola je užasno neukusno piće. I osim što je dokumentovano dokazano da Coca Cola izaziva gojaznost, karijes, osteoporozu, gastritis i ko zna šta još, sigurno je i da je značajan fakor rizika za autoimune bolesti.

Bioliver kapi za jetru

ZAKLJUČAK TEME AUTOIMUNE BOLESTI I HRANA

Postoji niz alternativnih terapija koje sa više ili manje uspeha tretiraju autoimune bolesti.

One koje su pokazala najviše rezultata se svode na redukciju ishrane i na dugotrajan post, da li na voćnim sokovima, limunadi, povrću, pirinču i algama, itd. Svima je jedinstveno da nameću krajnje jednostavnu i prostu ishranu (uglavnom organsku hranu koja ne sme biti industrijski tretirana) koja navodno „čisti telo“.

U stvarnosti, te metode ne čiste telo, nego uklanjaju uzrok bolesti, uklanjaju iz jelovnika hranu koja nam šteti a kada se ukloni uzrok, ukloni se i bolest. Ali ne baš i uvek tako lako, jer autoimune bolesti i hrana imaju dugu predistoriju.

Nekada je imuni sistem toliko urušen i poremećen da je ili potrebno puno vremena ili puno znalačkog lečenja i oporavka pre svega tankog creva i jetre, pa to onda može da potraje godinama.

Postom na sokovima od povrća su pojedinci uspeli da se izleče od urtikarije, autoimune bolesti kože u vidu koprivnjače, ali im je trebalo šest meseci da se oslobode kortikosteroida a skoro godinu dana dok skroz nisu nestali simptomi bolesti.

Uz to, ono što lekari nazivaju genetski faktor koji smo nasledili je u stvarnosti naša slabost i osetljivost na neku hranu koja kreće od naših predaka. Čak i malo takve naizgled bezazlene hrane može da dovede do havarije i reakcije tela.

Na primer, osobi vino smeta. Nakon 6 meseci posta i izbegavanja vina, kada se stanje značajno popravi i nema autoimune reakcije, možda je dovoljno par gutljaja vina da sve to poremeti i izazove ponovo upalu organa. Otuda je jako teško lečenje autoimunih bolesti, jer to zahteva nevidjenu disciplinu.

A ljudi su nestrpljivi i što je još malo teže, moraju da se hrane prosto – nema sve one hrane koju vole, i moraju da traže hranu koja nije kontaminirana, što je danas jako teško.

Da bi se izlečili od bolesti budućnosti moramo da se vratimo u prošlost, da jedemo hranu koju su jeli naši pretci: integralna proja, kačamak, pšenična kaša (od netretiranog žita), bareno povrće, orašasti plodovi, beli sir, malo sušenog domaćeg mesa i neprskano voće i povrće iz sopstvene bašte. I koristiti prirodne probiotike.

Najbolji prirodni probiotici su: mladi beli sir, domaće kiselo mleko, surutka, rasol i kiseli kupus, miso supa, kombuha.

P.S.
Iako mi mislimo da je nauka napravila progres i „otkrila istinu“, što je u većini slučajeva tako, ipak ni naši preci nisu bili bez temeljnih znanja. Naime, u starom veku se tvrdilo da je stomak centar čovekove svesti a ne mozak, niti srce. Sunce je bilo u stomaku a Mesec u glavi, mesec samo reemituje svetlost sunca iz stomaka – to je znanje koje tek sada otkrivamo.

Današnja medicina u najnovijim saznanjima otkriva da tanko crevo upravlja celim telom, emocijama, da ima strukturu mozga i da se čak smatra delom mozga, jer ono postavlja stvari u telu, odlučuje, dok je mozak samo komandni centar koji putem nervnih puteva izvršava komande.

Takodje, otkriveno je da mozak ima limfne puteve i da limfa iz stomaka teče kroz glavu i da putem te limfe neke bakterije iz creva dolaze do mozga, što se detektovalo kod osoba koje imaju autoimune bolesti.

Najfiniji nivoi delovanja hormona, enzima i svega onoga što odredjuje naše ponašanje, psihu i emocije, potiče iz tankog creva, baš kao i imuni sistem. Sinteza hormona sreće se dešava u tankom crevu i 97% tog hormona se nalazi u stomaku a svega 3% u mozgu.

Kada se crevna flora robijaša i kriminalaca prebaci u creva običnih ljudi, obični ljudi postaju agresivni i skloni kriminalu.

Zato tvrdim da će istraživanje tankog creva i crevne flore dovesti do rešenja mnogih autoimunih bolesti a verovatno i psihičkih bolesti i depresija.

Pročitajte jedan koristan naučni rad o vezi autoimune bolesti i hrana (crevna flora) ovde.

Zlatko Šćepanović

Ostavite komentar

Ostavite komentar