MUDROSTI VELIKOG PISCA

Irski dramski pisac i izuzetni britanski intelektualac prve polovine 20. veka Džordž Bernard Šo je tokom svog dugog života imao u više navrata priliku da se svom narodu obrati putem tada novih medija – radija i televizije. Tako je 11. juna 1937. godine na Bi-Bi-Si-ju održao govor namenjem srednjoškolcima.

 

Nema sumnje da su mudre reči Bernarda Šoa izrečene pre 80 godina veoma dragocene i današnjim srednjoškolcima, pred kojima stoje neke od najvažnijih životnih odluka.

bernard šo

Obratite pažnju na zanimljive savete velikog pisca, koji je, između ostalog ostao poznat i po tome što je ćirilicu smatrao najsavršenijim pismom na svetu, toliko da je u svom testamentu ostavio poveću sumu onom Britancu koji uspe da reformiše englesku abecedu po uzoru na Vukov fonetski sistem.

Evo šta je sjajni pisac “Pigmaliona” rekao učenicima u ovom obraćanju.

“Kada jednom položite sve svoje ispite, počeće ozbiljan život. Otkrićete da vam je obrazovanje veoma oskudno. Mene možete smatrati obrazovanim, budući da već šezdeset godina zarađujem hleb radom koji mogu obavljati samo obrazovani, i to visoko obrazovani. Pa ipak, predmeti pomoću kojih sam se obrazovao nisu se nikada izučavali u školama koje sam pohađao. Zato mi je takva škola i bila ravna robiji…

U vezi s vašim opštim ponašanjem i životnim izgledima mogu tek toliko da vam kažem: budete li činili ono što svi čine i mislili kao što svi misle – lako ćete se zbližiti sa svetom koji vas okružuje, ali ćete patiti od svih njegovih mana i gluposti. Ali ako budete drukčije mislili i ponašali se – moraćete biti spremni na netrpeljivost, osudu i proganjanje… Biće vam veoma teško da odredite ponašanje prema onima koji vam se ne sviđaju… Jednostavno im se sklanjajte s puta, ako možete. Ako ne možete – ponašajte se prema njima uljudno, kao prema prijateljima. Pomislite samo kakav bi to svet bio kada bi vas svako kome se ne dopadate – mlatnuo po glavi!

Budite uvek ljubazni prema mladim ljudima. Uzmite, na primer, kao mogućnost da će vas neko od vaših školskih drugova, inače veoma draga i simpatična osoba, jednog dana možda iznenaditi time što će dospeti na vešala. Za druge, o kojima možda imate najgore mišljenje, pokazaće se da su genijalni i da će postati veliki ljudi svoga doba. To čovek nikada ne zna.

Polaganje ispita i danas je isto kao u Kopernikovo doba. Idete li kao dvadesetogodišnjak na ispit gospodinu kojem je pedeseta, najpre morate ustanoviti čemu su učili učitelje pre trideset godina i odverglati mu to, a ne ono što se danas uči. U svakom slučaju, možete uzeti kao pravilo: ako kojim slučajem imate kakvu originalnu zamisao ili ideju vezanu za ispit, nemojte to nipošto reći ili pokazati. Sasvim je moguće da ste po znanju ispred svog ispitivača, ali nemojte, ni za živu glavu, dopustiti da on to sazna…”