NA KRAJU
Polako ističe sve naše vreme,
primiče kraju poslednja noć.
Nestaju zadnje ponoćne sene
i tiho gasne životna moć.
Nekima će novi dan da dođe,
svanuće opet nove zore,
tebi i meni sve će da prođe,
nestaće ljubav, snovi, more.
Je li ti žao što tako beše,
reci bar sada, ne laži, kaži.
Ne bacaj reči što samo teše,
govori istinu, sebe ne laži.
Ni za čim ja ne žalim,
u večnost idem ko šapat kiše.
Jedna me žalost ipak prati:
zašto te nisam voleo više?
Molitva poslednja kada prestane,
dok zadnja sveća bude gorela,
kad na trenutak sve zastane,
ti tada priznaj: jesi li me volela?
Kroz ruže ću ti oproštaj dati,
kroz latice njene reći ću, tiše.
Jedna me žalost u večnost prati:
zašto te nisam voleo više?