LJUDSKOST PRE SVEGA
Amir Reko iz sela Gudelj kod Goražda, bivši je oficir JNA, koji je spasao 45 srpskih civila iz sela Bučje od sigurne smrti. On je to učinio samo tri dana pošto su mu u kući spaljeni majka i nekoliko članova porodice.
Nekadašnji oficir ЈNA Amir Reko, kao komandant brigade tzv. Armije BiH, podelio je svoju priču iz rata o tome kako se suprotstavio naredbi da pobiju Srbe.
Pre nego što je Amir Reko spasio Srbe, njega je u aprilu 1992. godine od smrti na barikadama na Ustiprači, spasio Srbin Dragan Simić, kolega oficir ЈNA. Tako je produžio za Goražde, koje je bilo pod kontrolom muslimana.
„Hteli su me ubiti, ali Dragan (Simić) to nije dao i tako mi spasio život“, priča Amir.
U jednom trenutku Amir dobija naređenje da uđe u selo Bučje, u kojem je tog momenta bilo 45 Srba. Komanda je glasila: „Očistite selo!“
Dobio je zamerku što se toga nije i sam setio ranije, a on je provokativno pitao: „Šta to znači očistiti, hoćete decu da pobijem“? Rekli su mu: Da!
Reko je tada kazao da on to neće izvršiti, jer dobrota mora pobediti, drugo ništa nema smisla. Poslali su drugu brigadu da to uradi, oni su krenuli, ali je Amir rekao da će poći sa njima s namerom da spreči pokolj. Naredio je da ne sme nijedan metak da se ispali, dok Amir ne završi razgovor sa Srbima. Došla su trojica Srba i rekao im je u kakvoj su situaciji, da se moraju predati i da im on može obezbediti da se spasu.
Poverovali su mu, plakali su i odlučili da predaju oružje.
Želju za osvetom nije imao, jer mu je sve vreme pred očima bila majka, njeno vaspitavanje, njene reči i poruke. Uprkos slici da je izgorela, jer su je zapalili ljudski izrodi. Kaže da mu je majka šapnula da uradi to što je uradio. Jer, dobrota mora pobediti, drugo ništa nema smisla.
Sin jednog od trojice Srba sa kojima je Amir pregovarao, Milivoje Čarapić, rekao je da su Bučjani, među njima i on, tada ostali živi samo zahvaljujući bogu i Amiru Reku.
Amir ne smatra da je to junačko delo, samo delo čoveka i da ga to ne razlikuje od drugih Ljudi, sa velikim „Lj“. Zato veruje da ova priča treba da ostane samo kao neka poruka, a ne kao neko herojstvo.
Zbog toga što je spasao Srbe, Amir dobija informaciju da hoće da ga likvidiraju Muslimani.
Posle svega toga, Amir se obreo u Danskoj, kao izbeglica. Takav kakav je, neustrašiv i uporan, snašao se, počeo veliki i unosan biznis. Osniva porodicu, dobija dve ćerke, ali mu brak ne opstaje.
2008. godine odlučuje da se vrati u Bosnu i sudbina ponovo upliće prste. Kada je, kao mladić, otišao na Vojnu akademiju, Amir je srce ostavio lepoj Azri, ljubavi svog života. Poštar se propisno umorio razmenjujući pisma, ali kada je jednom došao na odsustvo i želeo da vidi Azru, rekli su mu da se udala.
Godine su prolazile, Azra i Amir su živeli svoje živote, a da ništa jedno o drugom nisu znali. Posle 25 godina, Azra i Amir su se ponovo sreli.
Amir je 2008. godine došao u Sarajevo i sedeo sa jednim drugom. Sa njima su bile dve žene. Kada su otišli, drug mu je rekao: „Znaš li, Amire ko je ona starija žena“? To je majka tvoje bivše devojke Azre.
Rekao mu je i da Azra ima sina i ćerku, da joj je muž poginuo. On je poželeo da vidi Azru. I video je. Nedugo zatim, poželeli su da se venčaju. To su i uradili. Danas su u braku, presrećni.
Amir Reko rođen je u malom selu Gudelj, kod Foče, u kojem su pre rata živeli i Srbi i Muslimani. A onda se desilo da je SFRJ počela da se raspada. Amira je to zadesilo u Zaječaru, a rat u Bosni ga zatiče na mestu oficira JNA. S jedne strane, imao je potrebu da čuva bratstvo i jedinstvo, da bude veran JNA, ali situacija na terenu je bila nešto sasvim drugo. Ostao je u armiji sve dok se rat nije prelio na teritoriju BiH i dok borbena dejstva nisu počela u njegovom rodnom mestu, a onda dezertirao.
Izvor: Prva televizija