POGREŠNE PESME U POGREŠNO VREME
Zašto nam sudbina izabra pogrešno vreme
i nametnu teško breme
borbe za ljubav u trećem dobu
i protiv
kao neki osnovni imperativ…
Pišem pogrešne pesme k’o mladić
osećam se k’o fićfirić,
dok noge teške i bolne,
ne daju da potrčim i ušetam
u ljubavnu vezu
pa zato
postavljam filozofsku tezu
i teoretski osnov
za ljubavni odnos
jedne bake i mene deke
koje samoća odvede u sopstveni svet
i povuče linije želja
suočenih sa stvarnošću
punom ličnih ograničenja,
predrasuda i straha
od ljubavnog kraha…
Pitah se, odakle, u zrelim godinama,
punim životnog iskustva,
toliko brana i zidova
bojazni i nepoverenja
loših procena i bežanja
od iskrenih osećanja…
Ne pomaže ni ljubavna teorija
fiilozofija ni iskustvo
ni pronicljivost
ni intuicija
ni skrivene želje
ni racionalna procena…
Zato pišem pogrešne pesme
u pogrešno vreme,
zato si rekla da bi bilo drugačije
da smo se sreli deset godina ranije
i, verovatno, tada ne bi bilo
ni teorije ni filozofije…