ISTINA ILI MIT?

Beograd godinama važi za balkansku prestonicu najboljeg noćnog života. Njegova istorija je duga i živopisna – beogradske zabave posle ponoći starije su nego što mislite. Kako je Beograd zaslužio tu titulu?

 

Mnogi stranci i ljudi iz regiona rado se vraćaju u Beograd nakon što se odluče da ga posete prvi put. Ljude u prestonicu privuku pozitivni utisci svih koji su već ovde bili, a i sami se oduševe nacionalnom kuhinjom (a i širokoj ponudi stranih specijaliteta), istorijom i drugim čarima grada.

Međutim, bogat noćni život u Beogradu je ono što budi najveće oduševljenje kod ljudi. Formula za uspeh krije se u mnogim detaljima koje ne mogu da isprate ni znatno bogatije prestonice svetskih gradova.

Noćni život u Beogradu - Brankov most i beogradski splavovi

Pristupačne cene pića i provoda

Iako su za domaće stanovništvo srpske cene previsoke, za strance kod kojih je standard mnogo veći one nisu problem.

Veće plate u inostranstvu sa sobom nose i veće cene, pa je za njih pravo uživanje doći u grad u kome je moguće naći restoranski obrok vrhunskog kvaliteta po ceni jednog boljeg piva negde u Skandinaviji. Ovo se odnosi i na noćni život: ovde je i taksi, skup za lokalne prilike, jeftiniji nego u inostranstvu, a blizina povoljnih hostela, hotela i apartmana često omogućava strancima da se iz noćnog provoda bez muke vrate peške bilo gde u Beogradu.

A što se tiče one čuvene priče da Beograđani ceo dan sede na kafi, evo i precizne računice koja pokazuje da to nije ništa nenormalno:

Radna mesta fokusirana su u glavnom gradu, i u toku dana mnogi provedu pauzu u nekom od obližnjih lokala; kada se tome pridodaju studenti i ljudi sa nekonvencionalnim radnim vremenom, dobijamo veliki broj ljudi koji nije došao u grad da lenčari, već da predahne na pola sata – sat.

Kontinuitet

Ako ste mislili da su Pariz i Njujork kolevka noćnog života – prevarili ste se!

Srbija je svoju prvu diskoteku imala još od aprila 1967. godine: bila je to diskoteka ,,Kod Laze Šećera”, otvorena deset godina pre čuvenog ,,Studio 54” u Njujorku i pariskog ,,Palasa”.

Igranke na Kalemegdanu, u Lazarevićevoj, na Mašincu i u Domu omladine obeležile su noćni život Beograda šezdesitih; pored džeza i šlagera, bio je prisutan i rokenrol. Najpopularniji šoumen u to vreme bio je čuveni Mile Lojpur, zvezda kalemegdanskih igranki.

Raznovrsnost provoda: za svakog po nešto

Noćni provod - žurka

Gosti iz Hrvatske najčešće dolaze ovde da slušaju ,,cajke” na splavovima, ali to nije ni izbliza sve što Beograd ima da ponudi.

Beograd je, naime, ono što u engleskom govornom području ljudi nazivaju ,,melting pot”: veliki lonac u kom se kuva vrhunski džez, glasni tehno, dobar rok, težak metal i još teži narodnjaci. Puni su i splavovi i koncerti fado muzike, i Dom Omladine kada dođu skandinavski metalci, a karte za Beogradski džez festival se rasprodaju u veoma kratkom roku.

Neki bi rekli čak i da je Beograd prestonica muzike, ujedno sa činjenicom da upravo Beograd ima najbolji noćni život.

Retko koji izvođač na svojoj turneji zaobiđe Kombank (nekad Beogradsku) arenu, pa se zato ni putnici ne ustručavaju da u svoj pasoš dodaju pečat Srbije, a u srce – Beograda.

Beograđani ne ostaju bez duha

Balkanski mentalitet često se pominje u negativnom kontekstu: kao sinonim za lenjost, ležernost, ,,otaljavanje” posla, neozbiljnost, podmitljivost…

Ipak, svi znaju kojim putem vodi mapa dobrog provoda: pravo u žarište Balkana.

Beograđani danju pune kafiće, a noću klubove, ali cela istina o beogradskom načinu života nije jednosmerna i jednostavna. U Beogradu se radi mnogo, a zarađuje malo, i to ako ste dovoljno srećni da nađete posao; budućnost je neizvesna, a prošlost teška; za ovdašnje prilike, cene su previsoke. Kraće rečeno – teško se živi.

Ovi uslovi nisu ništa novo, i ljudi su, naviknuti na teške uslove, naučili da se jednom nedeljno maksimalno opuste i uživaju kako bi napunili baterije za ostatak nedelje u kojoj ih ne čeka mnogo slobodnog vremena. Neophodno je naći ventil.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.