KAO I TI
Opet na put krećem
(putevi mi dugi)
tajna mi skrivena
u kolevci sniva –
misao što lomi
(misao neizbežna)
sećanja su moja
Predugo već trajem
Predugo već trajem
na svetu mi sama
u tišini bolnoj –
telo što mi beše
svetlosti kamena:
da me opet stvara, –
nestaje bez traga!
Vreme je da mine
neka sve utrne
iznad moje sene
bezdan da se tvori –
zašto da još budem
(sve što znadoh reći
ostaje u meni ćutanje govori!)
I POSLE SVEGA
Brate moj
gosti nam dolaze
svirače nebeske vode:
čekamo ih,
slutimo sve nepogode
što čudni puti
Božji ih nose!
Gosti dolaze
umorni su i žedni
(hajde vrata da otvorimo
zajedno da igramo sa njima!)
Ruku mi daj brate:
evo dolaze ko plima –
kuća nam postade raskršće
(ne boj se brate
velika svetlost je u njima!)
SAN
Ja ću opet sama
u ćutanju dobnom
da potražim sreću
što je htedoh sresti
(o, da li ću stići,
da li će se splesti
nevidljive seni
u čekanju kobnom!)