SAN U RITMU TAM-TAMA
Dok napolju kiša lije neretko su nam kapci teški i jedva se suzdržavamo da ne zaspimo. Za to što smo pospani kad pada kiša postoji nekoliko racionalnih objašnjenja, počev od hormonske promene pa do krajnje psiholoških razloga.
Ako se pitate zašto vas kiša čini pospanim, budite sigurni da niste jedini koji se tako oseća. Kišovito vreme napolju nas kao po pravilu čini sporijim i manje energičnim, pa samim tim i sklonijim snu.
Mnoga istraživanja proučavala su negativne efekte vremenskih prilika koje utiču na raspoloženje. U atmosferske promene koje imaju najviše nepovoljnog uticaja na ljude najpre se svrstava kiša.
Postoji nekoliko valjanih objašnjenja kojima se sasvim racionalno pokazuje pospanost ljudi dok napolju pada kiša.
Hormoni
Kako sunčeva svetlost stimuliše optički nerv tako se proizvodnja melatonina smanjuje ovom stimulacijom. Melatonin nas čini pospanim i kada nema dovoljno sunčeve svetlosti, proizvodnja ovog hormona se ne smanjuje, pa počinje da nam se spava. Serotonin kao hormon odgovoran za podizanje raspoloženja takođe se proizvodi u prisustvu sunčeve svetlosti. Kada je manje sunčeve svetlosti, proizvodnja serotonina se smanjuje pa nas i to čini pospanim.
Miris
Još jedan dobar razlog zbog kog nam se spava kada je kiša mogao bi biti miris. Svi znamo kako zemljino tlo miriše tokom ili posle kiše. Ovaj miris deluje umirujuće i opuštajuće na naš mozak. On se proizvodi kada organska supstanca pod imenom geozmin reaguje pri dodiru sa biljnim uljima prisutnim u zemljištu. Ova ulja luče biljke kako bi se sprečilo klijanje semena kada je vreme suvo. Dok pada kiša, biljna ulja se rastvore i semena mogu da rastu.
Osim toga, miris koji se javlja nakon grmljavine takođe može biti razlog pospanosti. Ovaj miris koji podseća na sveže opranu posteljinu potiče od arome ozona. Kada udari grom, molekuli kiseonika se raspadnu i ponovo formiraju. Mnogi od njih nastavljaju svoj život kao dvostruka molekulska struktura kiseonika, ali se neki pretvaraju u trostruki molekularni oblik, tj. ozon. Miris ozona je umirujući i može izazvati spavanje.
Nizak atmosferski pritisak
Nizak atmosferski pritisak neminovno dovodi do kiše, a kada je atmosferski pritisak u padu, tada se i pritisak kiseonika u vazduhu takođe smanjuje. U ovom stanju, ljudsko telo oseća nisku količinu kiseonika oko sebe, a ta situacija usporava metabolizam, što nas može učiniti sporijim i pospanim.
Smanjena vidljivost
Ljudski organizam se prilagođava u skladu sa prisustvom sunčeve svetlosti. Dnevno svetlo je namenjeno radu, dok noć služi za odmor. Kada pada kiša, sunčeva svetlost nestaje, tako da i jutro i popodne izgledaju kao veče, zbog čega je naše telo sklonije da samo od sebe zatvara oči.
Zvuk kiše
Živimo u veoma bučnom svetu u kom praktično ne postoji tišina, jer je uvek oko nas izvesna pozadinska buka. Kada pada kiša, svi drugi zvuci su prigušeni. Obično kiša pada u stalnom ritmu i zvuk koji ona proizvodi deluje nam kao uspavanka. Ovaj efekat kiše zaista može da nas uspori i učini nas iznenada veoma sanjivim.
Psihološki aspekt
Kada je sunčano i svetlo oko nas, skloniji smo tome da budemo aktivni. Sunčeva svetlost tokom dana povezana je sa radom, aktivnošću i vremenom za razonodu. Kada vidimo kako se svi brzo kreću oko nas i mi težimo da pratimo taj njihov ritam. Kada kiša pada, mi nismo napolju niti smo u dodiru sa osobama čiji bismo ritam pratili, pa nas iz čisto psiholoških motiva kiša čini usporenim, lenjim i umornim, pa samim tim i pospanim.