ČUDO LJUBAVI I VERE
Ovo je istinita priča o devojčici koja je znala da ljubav može biti čudesna. Ta je devojčica kupila čudo i uspela u onome od čega su svi već digli ruke.
Tuga se svila nad porodicom jedne devojčice od osam godina. Njenom malom bratu dani su bili odbrojani zbog tumora na mozgu. Roditelji su im bili siromašni, ali su založili svu imovinu i učinili sve da ga spasu.
Jedno veče, otac je rekao uplakanoj majci:
„Ne može ovako dalje, draga. Mislim da smo došli do kraja, njega može spasiti samo čudo.“
Devojčica je sve slušala pritajena u uglu sobe. Otrčala je u svoju sobu, razbila kasicu i tiho otrčala do obližnje apoteke. Strpljivo je čekala, a kad je došla na red, propela se na prste i pred apotekara sasula svoj sitniš.
„Šta bi ti htela, dušo?“
„To je za mog brata, gospodine, jako je bolestan. Došla sam kupiti čudo.“
„Nisam te najbolje razumeo“, reče apotekar.
„Zove se Andrija. Ima nešto što mu raste na glavi, tata kaže da je gotovo, da ga samo čudo može spasiti. Ja jako volim svoga brata, zato sam donela sav novac da kupim čudo.“
Apotekar se tužno nasmešio i odgovorio:
„Ali mi ne prodajemo čuda.“
„Ako nema dovoljno novaca, mogu još potražiti. Koliko košta jedno čudo?“
U apoteci se zatekao visok i naočit čovek ozbiljna lica koji je sa zanimanjem pratio razgovor. Dok je apotekar nemoćno širio ruke, devojčica je skupljala svoje novčiće.
Visoki čovek joj priđe i upita:
„Zašto plačeš, mala? Šta se dogodilo?“
„Gospodin apotekar ne želi da mi proda čudo i neće da mi kaže koliko ono košta. To je za mog brata Andriju, koji je jako bolestan. Mama kaže da mora na operaciju, a tata da to ne možemo platiti i da Andriju može samo čudo spasiti. Zato sam donela sve što sam imala.“
„Koliko imaš?“
„Dolar i jedanaest centi… Ali znate“, dodade tiho, „mogu potražiti još novaca…“
Čovek se nasmeši.
„Mislim da neće trebati. Čudo za tvoga brata košta upravo dolar i jedanaest centi!“
Jednom je rukom pokupio sitniš, a drugom nežno uzeo devojčicu za ruku.
„Povedi me svojoj kući“, reče, „želeo bih videti tvog brata i razgovarati sa tatom i mamom. Možda uspemo pronaći čudo koje im treba.“
Otmeni visoki gospodin i devojčica izađoše iz apoteke držeći se za ruke. Taj čovek je bio profesor Karlton Amstrong, jedan od najpoznatijih svetskih neurohirurga.
Operisao je malog Andriju, koji se za nekoliko nedelja potpuno oporavio.
„Ova je operacija pravo čudo“, rekla je mama. „Pitam se samo koliko je koštala…“
Devojčica se nasmešila ne rekavši ništa, znala je da je čudo koštalo dolar i jedanaest centi. Naravno, ljubav i vera Andrijine sestrice uračunati su u tu cenu.