ŠTO DALJE OD NAS!

Kad se razbolimo, često nam je svejedno da li naš imuni sistem preživaljava napad virusa ili bakterije. Ipak, sa stanovišta biologije, to su potpuno različite stvari. Virusi, čak, nisu živa bića u punom smislu te reči!

 

Bakterije i virusi izazivaju bolesti, veoma su mali i mogu da se razmnožavaju ogromnom brzinom. Ali kad se to ostavi po strani, između njih postoje ogromne razlike.

napad virusa ili bakterije

Bakterije su jednoćelijski oblik života. U samo jednoj ćeliji postoji sve što je neophodno za život – lanci DNK i ćelijski organi koji prozvode belančevine i snabdevaju bakterije energijom. Bakterije imaju sopstven metabolizam (razmenu materija) – poput nas. Razmožavaju se – pogodili ste – deobom.

U bolesti koje nastaju zbog bakterija spadaju difterija, kolera, veliki (magareći) kašalj, tuberkuloza i mnoge druge. Međutim, važno je napomenuti da ima i bakterija koje rade za nas. Zapravo, mnoge od njih su nam neophodne za dobro zdravlje – tako u crevima postoji ogroman broj bakterija koje nam pomažu pri varenju  ili se bore protiv drugih, štetnih bakterija. Bakterije, na primer, učestvuju u proizvodnji jogurta, a pojedine kompanije koriste bakterije za reklamu – takozvane (SVEMOĆNE) probiotike!

Virusi su infektivne čestice, a ne ćelije!

Virusi se, uglavnom, sastoje od, samo,  jednog lanca DNK i ljuske od proteina. Nemaju sopstvene organe za dobijanje energije, proizvodnju belančevina ni razmnožavanje.

Uz to, virusi su daleko manji od bakterija. Jednoćelijski organizmi koji se označavaju kao bakterije su otprilike 0,001 milimetar u prečniku, ali virusi su još – stotinu puta manji!

Za mnoge naučnike, virusi, uopšte, nisu živi!!!

Nisu živi!

Ali – da se pojasni – to zavisi od tog šta se podrazumeva pod pojmom „život” jer ne postoji konačna definicija.

Virusi mogu da se razmnožavaju samo uz pomoć drugih organizama. Oni krijumčare svoj genetski materijal u tuđe ćelije i zatim ih programiraju. Uz pomoć tog trika, ćelije domaćina počinju da proizvode isključivo čestice virusa, sve dok ćelija ne pukne i te čestice se ponovo ne nađu na slobodi.

Svaki pojedinačan virus se „specijalizuje“ za određenu vrstu ćelija. Neki od njih napadaju biljke, drugi životinje ili – ljude – a neki, čak,  i bakterije! Virusi kod ljudi mogu da izazovu sidu, herpes, hepatitis, grip, rubeolu, žuticu i druge bolesti.

Posebni lekovi protiv virusa

Antibiotici deluju samo protiv bakterija. Virusi ne mogu da budu ubijeni, pa se protiv njih primenuju virostatici.

Zadatak tih supstanci je da spreče razmnožavanje virusa, na primer, tako što ih sprečavaju da uđu u ćelije domaćina.

Uprkos tom, mnogi lekari često propisuju antibiotike, iako znaju da je u pitanju virusna infekcija. Razlog je to što takve infekcije slabe imuni sistem pa bakterije imaju priliku da napadnu telo sa smanjenim mogućnostima za odbranu. Antibiotici bi trebalo da spreče takve dodatne infekcije.

Vakcine mogu da se razviju i protiv virusa, i protiv bakterija.

U čemu je razlika između virusa i bakterije?

Iako je reč o potpuno različitim mikroorganizmima, mnogi ih ne razlikuju.

Razna oboljenja i infekcije mogu biti virusne ili bakterijske, zato gotovo svakodnevno čujemo ove reči.

Ipak, uprkos tom, mnogi i dalje ne shvataju u potpunosti po čem se virusi i bakterije razlikuju, a najbolji način da se s njima izborimo je da shvatimo šta su oni i kako deluju.

Kad imate „osećaj u stomaku“ ili kako bakterije manipulišu vašim mozgom…

Virusi su organizmi koji opstaju – i živi i „neživi“ !

Kad se, na primer, nalaze u vazduhu ili na nekoj površini pre nego što ih neko u prolazu udahne, virusi su inertni, „stoje“, „čekaju“, „ne deluju“. Tek kad se unesu u organizam – aktiviraju se!

Takođe, virusi nisu sposobni za samostalnu reprodukciju (razmnožavanje) – potreban im je „domaćin“, organizam u koj bi se vezivali za druge ćelije!

S druge strane, bakterije su živi organizmi kojima nije potreban „domaćin“ da bi se razmnožili: one su u stanju da se dele, rastu  i opstaju i izvan nekog živog organizma!

Zašto bakterije više vole rukovanje od pozdrava pesnicama?

Sad je jasno da je bakterija složeniji mikroorganizam od virusa – s obzirom na to koliko su nezavisni od „domaćina“, oni imaju ćelijski zid, genetski materijal i bič – zahvaljujući tom biču se i kreću. Međutim, za razliku od ostalih mikroorganizama, odnosno biljnih i životinjskih ćelija, nema ćelijsko jezgro.

S obzirom na to koliko su jednostavni u odnosu na bakterije, virusi su sitniji – mogu biti i do 10.000 puta manji od bakterije!

Izlečenje od virusa – za samo 4 minuta!

S obzirom na to da je studija sprovedena u laboratoriji, a ne na ljudima – upozorava se da moraju još istraživati apsorbovanje materija koje su imale blagotvorne učinke u laboratoriji.

Pileća supa može mnogo pomoći… ali,  mora se još istraživati…

Prema rezultatima istraživanja od pre četrdeset godina, aroma, začini i toplina pileće supe čiste sinuse i disajne puteve. Naučnici su saglasni da pileća supa, naročito domaća, mnogo pomaže u slučajavima bolesti jer ima visoku hranjivu vrednost i puna je vitamina i minerala.

Izvori: B92.net, Nationalgeographic.rs, Kurir.rs

Priredio: Velibor Mihić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.