Paracelzus – Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm i Golden Sweden Bitter

LUTER MEDICINE

Ko je bio Paracelzus (Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus Paracelsus) osnivač toksikologije, alhemičar, mistik i čuveni srednjovekovni doktor koji je stvorio Golden Sweden Bitter

Teofrastus Bombastus Paracelzus

„Dosis sola facit venenum“  – Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova; samo je doza ono što čini da neka stvar nije otrov – Paracelzus

Švajcarski srednjovekovni lekar Paracelzus pravog imena Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm (nemački: Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim) rodjen je u Ajnzidelnu, u Švajcarskoj dana 11. novembar 1493 godine a preminuo je u Salcburgu, Austrija, dana 24. septembar 1541 godine u 47 godini života.

Otac mu je bio cenjeni lekar i on je nasledio to interesovanje za medicinu.

Sam je sebe nazivao imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „iznad Celzusa”.

Teofrastus Bombastus Paracelzus je imao neobičan život i stvorio je niz kontroverzi. Bio je lekar i hirurg, čak i vojni lekar, bio je znalac metalurgije ali i avanturista, hemičar i mistik koji se bavio alhemijom i okultizmom.

Kao dosta mlad počeo je da radi u rudniku kao analitičar i dao je ime Cinku. U 16-oj godini je počeo da se bavi medicinom i da studira u Baselu. Nešto kasnije je počeo da putuje po svetu tražeći tajna znanja o zdravlju i bolesti kroz alhemiju i okultizam. Putovao je do Turske, Rusije, po čitavoj Evropi. Bio je doktor nauka i profesor univerziteta u Bazelu. Istraživao je delovanje minerala i lekovitog bilja na zdravlje ljudi.

Tvrdio je da se životne funkcije tela mogu svesti na hemijske procese i da se bolest može lečiti hemijskim lekovima. Dobro je razumeo koliko je bitna koncentracija neke materije u lekovima, zbog čega je postao preteča farmacije. Dao je doprinos i u opisima nekih bolesti, posebno profesionalnih bolesti kod rudara pa se smatra i prvim doktorom medicine rada.

Osnovni cilj alhemičara bio je dobijanje sintetskog zlata, odnosno pronalaženje specijalne supstance koja bi omogućila pretvaranje neplemenitih metala u plemenite, prvenstveno u zlato i srebro. Ovu supstancu alhemičari su nazivali Peti element (Quinta essentia), Kamen mudrosti (Lapis philosophorum), Eliksir života (Elixir vitae), Veliko majstorsko delo (Magisterium (II)), Veliki eliksir i Crvena tinktura. Po njima ovakva supstanca bila bi lek, koji bi lečio od svih bolesti i produžavao život ljudima – „Aurum potabile“ (tečno zlato).

Javno je spalio Avicenin “Canon medicinae“ koji je bio najznačajniji udžbenik medicine tog doba a odbacivao je i Galenovu tradiciju o 4 humoralne tečnosti, tražeći reformaciju medicine i odbacivanje starih medicinskih zabluda, zbog čega se naziva i Luter medicine. Bio je prgave naravi i svadljiv, ali ga istorija pamti i kao pravdoljubivog etičnog čoveka koji je pomagao siromašne.

Medjutim, njegovo renesansno i mistično shvatanje sveta doveli su ga i u niz naivnih zabluda i verovanja kao što su astrologija, alhemija i magijsko delovanje na bolesti, upotreba talismana i opasne žive i otrovnih metala u lečenju. Paganski element je preovladavo u njegovim filosofskim shvatanjima sveta.

Zaslužan je za uvodjenje opijuma u medicinu i tretiranje bola – začetnik je savremene terapije bola. I ono što ga je proslavilo osim revolucionarnih ideja koje je imao za to vreme, bili su uspešni rezultati lečenja. Paracelsus je bio uspešan lekar svog doba.

„Znao sam da se ne dopadam nikome, osim onima koje sam lečio“ – Paracelzus

Paracelzus je umro pod nerazjašnjenim okolnostima nakon kratke bolesti. U svoje doba je imao čitav niz neprijatelja jer je dovodio u sumnju tadašnju medicinsku praksu i suštinski nije imao mnogo sledbenika i uticaja posle smrti. Tek vremenom snaga njegovih ideja je dobijala na snazi i te ideje su u mnogim stvarima izvršile medicinsku revoluciju.

Takodje, preteča je savremenog holističkog pokreta jer je smatrao da je dobro zdravlje posledica harmonija unutar čoveka sa okolinom, zdravlje je ravnoteža mikrokosmosa i makrokosmosa. Tako je i njegovo bavljenje alhemijom bilo koncentrisano ne da stvori zlato, nego da stvori zlatno zdravlje.

„Postoje dve vrste ratova na zemlji: jedan zahvaljujući tvrdoglavosti – jer svaka sila je lošeg i nezakonitog porekla. Drugi je rat naših delova tela – bolest. Prvi ima ponos i svoju blistavu raskoš kao osnovu, drugi se događa u telu i neminovnost je kod koje više  nema mesta ponosu“  – Paracelzus              

Paracelzus je ostavio malo zapisa iza sebe ali je zato stvorio genijalni recept za eliksir dugovečnosti Elixir ad vitam longam koji je kasnije postao čuven kao Golden Sweden Bitter.

GOLDEN SWEDEN BITTER I PARACELSUS

Golden Sweden bitter je naziv za Elixir ad vitam longam (Eliksir dugovečnosti) koji je poznat još i kao Švedska gorčica, odnosno Švedska grančica, Švedski tonik, Šveden biter (Švedska gorčina). Formulu je kao što smo napisali osmislio švajcarski lekar Teofrastus Bombastus Paracelzus (1493-1541).

Po legendi spis sa formulom eliksira dugovečnosti je u 18-om veku nadjen u spisima švedskog rektora medicine doktora Klausa Samsta (Dr. Claus Samst). Po predanju Dr Samst je bio zdrav i vrlo vitalan kada je iznenada preminuo u 104-oj godini nesrećnim slučajem jer je pao sa konja.

Svi u njegovoj porodici su bili dugovečni i stogodišnjaci, pa je tajna njihove dugovečnosti otkrivena kada je pronadjena formula eliksira koji su svakodnevno upotrebljavali on i Dr. Urban Hjärne, koji je takodje preminuo u dubokoj starosti. Taj spis sa formulom eliksira se zove Veliki manuskript.

Eliksir je bio pomalo gorak i kako je nadjena formula u Švedskoj, zbog toga je eliksir dobio naziv Sweden Bitter (Švedska gorčica).

Svetsku slavu Sweden Bitteru je stvorila austrijska travarka Marija Treben u svojoj knjizi Zdravlje iz Božije apoteke.  Marija Treben je koristila skraćenu formulu eliksira koju je ostavio Dr Claus Samst – takozvani Mali Sweden bitter, jeftin eliksir bez mnogih skupih i retkih sastojaka. Mali Sweden bitter je mnogo jeftiniji i lakši za pravljenje od originala mada je Marija Treben i sa tom verzijom eliksira tretirala na desetine bolesti spolja i iznutra.

U prvoj verziji knjige je Marija Treben objavila recept za Veliki Šveden biter ali ga je kasnije uklonila iz knjige jer u to doba a i sada je teško napraviti Veliki Sweden Bitter jer su neki sastojci formule skupi i teško se nalaze. Veliki i Mali Sweden bitter se puno razlikuju po sastavu i delovanju.

Originalna formula za Sweden Bitter iz Velikom Manuskripta, takozvani Veliki Seden Bitter, stvorena je još u 16-om veku i napravio ju je gore pomenuti Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim, poznatiji kao Parecelzus. Po toj formuli najvažniji sastojak je antički lek Terijak i esencija iz biljaka i minerala koja leči se dobija iz vina a ne rakije.

U delu „Volumen Paramirium“ Paracelzus iznosi svoju “nauku o sferama”, u kojima traži razloge patoloških promena i bolesti. Smatrao je da posebne sfere svojim uticajem na čoveka dovode do pojave pojedinih bolesti. Takvih sfera ili, kako ih Paracelzus naziva, entia ima pet: ens astrorum (kosmički uticaji koji zavise od klime i zemlje), ens veneni (otrovna supstanca u krvi koja dovodi do bolesti), ens naturale (prirodni nedostaci), ens spirituale (psihički nedostaci) i ens deale (bolest koju je poslalo proviđenje; božanski uticaj).

Zato su njegovi preparati imali zadatak da harmonizuju sfere i čoveka. Stoga je on u lekovitim biljkama i mineralima tražio suštinu koja leči – Quinta essentia. Jedan od takvih proizvoda koji je pravio sa vinom je Elixir ad vitam longam – Golden Sweden bitter. Stoga smo se mi držali originalne formule Paracelzusa za eliksir dugovečnosti i po njoj napravili Golden Sweden bitter eliksir dugovečnosti sa prirodnim terijakom, vinom i šafranom.

Naš Golden Sweden Bitter ima u sebi sve one vitalne sastojke koji su bitni da bi se dobio tonik za vitalnost, dugovečnost i zdravlje: terijak, prirodni kamfor, aloja, glina, tamjan, domaće vino, retki jasenak i vilino sito, šafran i mnoge druge lekovite biljke.

Izvor: www.prirodanadar.rs