NIZ SOKAKE
Pokošene livade mirišu nad krajem,
zrikavci se diče svojim zavičajem,
a laste se nadmeću preko neba plava,
nikom se ne odmara, nikom se ne spava!
Horizont se priljubio uz oblake sive,
i priča se pronela poput hitre grive,
dok rašljike žure i bujaju zrna,
vesela se lisica šepuri sred šuma!
A njive su ćilimi poput zagonetki,
kao šara do šare, što bi rekli neki,
tkane su da podare dobro ispod neba,
najlepša je molitva kad miriše hleba…
Dve se oštre sablje zariše u nedra,
preliše se kapi od vedra do vedra,
pa i pčele nestadoše kao da ih nema…
Oluja se sprema iznad tihog sela!
Dokone se staze smešaše sa biljem,
grane krhke igraše bujnim izobiljem,
spustiše po koji čun tada niz brzake,
zaploviše nemiri niz puste sokake…