IZNAD REKE SNOVA O LJUBAVI
Kažu, postoji tamo negde
Jedna plava reka,
Teče daleko i skriveno,
Ispod lisnatih krošanja drveća,
Pored zelenih i žutih brežuljaka,
Polja punih puteljaka,
Livada travnatih,
Gde cveće nikad uvenuti neće…
Kažu, to je reka ljubavnih snova,
Privida i iluzija,
Asocijacija i aluzija
Opsena, fatamorgana,
Varki i trikova…
A moje astralno JA, iznad nje,
Nošeno nežnim vetrom
Šapućem pesme
Oblacima i suncu…
Voleo bih da plivam
U toj reci
Na talasima snoviđenja
Sa osećajem da me struja nosi
I miluje po kosi
Od mojih do tvojih osećanja,
Od mojih do tvojih pogleda,
Čežnje u osmehu i zenici
Gde ništa nije isto
Ni jedno drugom slično
Ali je sve osobno,
Potpuno lično…
Ronio bih
Uveče i u zoru,
Kroz virove strasti,
Gde užitak mogu ukrasti
Gde su mogući
Svakojaki ljubavni kontrasti,
Plavi, crveni, žuti, čipkasti,
Sa mladežom sreće
Što izaziva u srcu
Osećanje ljubavi
Sve veće i veće…
Postoji uz reku
I obala snova
Al’ ne volim
Reka da protiče
A ja da stojim
I nečega se strašno bojim…
Da, to nije beskrajna reka,
Bojim se propadanja u bezdan
Na kraju delte
Ili kroz vodopad
Kad prođem,
Nošen maticom brzom,
Pored ostrva najlepših misli
Iz tvoje duše,
Jer, tad sve krene naopako,
Umesto da plivam površinom
I ronim dubinom
Zalutam u plićak
I batrgam se ko riba na suvom
U tvom pronicljivom pogledu
Razgolićenog dela života
Razobličenog
Naivno čeznutljivog,
Dok reka i talasi dalje žubore,
A moj dah i usne
Tiho ljubavne reči zbore,
Koje ostavljaju trag,
Na peščanim obalama reke sna,
Umesto u tvojoj duši…