EPITAF

epitaf

Ekran beli,

Pišem svoje misli

Razmišljajući koji epitaf

Bi zabeležio,

Dok, unaokolo,

Razlivaju se šarenim tonovi

Po horizontima vida i nevida

Tastatura škripi tužnim jecajem

Senke se igraju svojim fraktalima

U rubovima okrugle zenice

Tvoreći vrtlog iluzija

Iz noćnih mora

I nerazumljivih snova…

Tišina

Nastade iz muzike koju volim

Tamo negde u daljini

Umorno lice

Sa osmehom

Koji želi

Nešto da kaže

U kom osećam

Bojazan

Da želiš odrediti

Koliko će ljubavi

Da se razvije i oslobodi

Koliko će ljubav da traje

I, da li će da istraje…

Osmeh je tvoj

Moj epitaf,

Koji zbori

Živeo sam,

Al’ ne otkrih potpuni smisao svog života,

Voleo sam,

Al’ samo razumeh da je to poriv srca

Iskaz duše

Potreba života

I opsena

Da sam bio voljen

I da bih hteo opet

Taj san, na javi da usnim…

Ne, ne možeš ti određivati

Da li ću

Koliko

Kada

Zašto

Da te volim…

Ja sam bio borac,

Ratnik

Preživeo nekoliko

Opasnih životnih trenutaka

Izbegao metak

Dok su oko mene ginuli

I previjali se ranjeni…

U tom trenutku

Nisam pomislio

šta će mi pisati na grobu

nisam imao vremena

da napišem svoj epitaf…

A sada,

Dok neumitno

Protiče vreme

Treba li

Mogu li

Želiš li

Od ljubavi da umrem?

Još uvek,

Iznad turobnih misli

u telu ključa neumitna želja

Za još života

Obogaćenog ljubavi

I svest da je

Kraj, ipak,

Tu negde

Na korak od jave i ljubavi…

Želim

Da epitaf

Ipak

Napiše moj život…

Ne, nemoj mi određivati

Da li postojiš ili ne

Da li si se izbrisala iz jave

K’o što si se eliminisala

Iz virtuelnog sveta…

Jer, onda ni ja

Ne postojim

I samo još epitaf

I nekoliko stihova

Treba da uklešem

I u tminu bespovrata

Da odjašem…

Pre tog ću da napišem,

Da sam se nadao životu lepšem

Al spotakao sam se

O sopstvena ograničenja

I nisam uspeo

Ljubavni žar

Da rasplamsam

I da svoj

Ljubavni zanos

Lovorovim vencem

Krunišem…