SAMO HLEB I SO
Bio je u blaženog Jovana episkopa učenik, nekakav Evlogije koji beše prezviter i veliki podvižnik, i koji je jeo svaki drugi dan, a mnogo puta je svoj post produžavao i na celu sedmicu, jedući samo hleb i so, te je zbog toga bio slavljen od ljudi.
Poseti Evlogije jednom avu Josifa u Panefu, očekujući da vidi kod njega nekakav veći podvig. A starac, primivši ga sa radošću, da bi ga ugostio ponudi mu sve što je imao.
Ali Evlogijevi učenici rekoše:
– Sveštenik ne jede ništa osim hleba i soli.
A ava Josif je ćutke jeo. I pošto su proveli tamo tri dana, nisu ih čuli da poju ili da se mole; jer je njihov podvig bio skriven. Te oni odu odatle ne stekavši duhovne koristi. A dogodi se, po promislu Božijem, da se spusti magla, te oni, pošto zalutaju, budu prinuđeni da se ponovo vrate kod starca. I pre nego što pokucaju, začuju pojanje, pa posle dugog čekanja, ponovo pokucaju. A ovi unutra, prekinuvši pojanje, dočekaju ih sa radošću. Pošto beše velika vrelina, Evlogijevi učenici napune sud vodom i daju mu da pije; ali to beše pomešana, morska i rečna voda, te on ne mogaše piti. A kada se povrati, on pade pred starca želeći da razume njegovo vladanje, i reče:
– Šta je to, avo? Najpre niste pojali, a sada, po našem odlasku, pojete, a sud koji sam sada uzeo, nađoh da je pun slane vode?
Starac mu veli:
– Brat je rasejan, pa je greškom usuo morsku vodu.
No Evlogije stade da ga preklinje, želeći da sazna istinu.
A starac mu reče:
– Ona mala čaša vina je za zajedničku trpezu. A ova voda ovde je ona koju bratija uvek pije.
I pouči ga starac kako da razlučuje pomisli i odstrani od njega sve što je ljudsko. Te on postane snishodljiv i ubuduće je jeo sve što mu je ponuđeno, i naučio je da se podvizava u tajnosti; pa reče starcu:
– Zaista je istinit vaš podvig.