U SRCU ZAKLJUČANA
Kad se oblaci plavi izduže nasred neba
I njena skrije senka u krošnji rascvale šljive
Znam da ptice samo cvrkutom beleže vreme
I sećanja ona draga u meni opet ožive
Kako u meni ljubav bukne i u trenu žar me satre
Jezero očiju njenih tu vatru u meni gasi
I kao da kiša pada letnja topla i plaha
Znam da za mene brine i hoće da me spasi
U košulji nosim mesec samo da me na nju seća
Kad kraj njene kuće prođem dok zvezdano nebo plavi
Pa je čekam da me ljubi k’o proleće da ostane
U mom srcu zaključana otkucajem da se javi
Da je čuvam u lastare iznikle iz moje duše
U mirisu lepršave razlistane cvetne zove
Ma ona je izvor vode let leptira dan je sunčan
Vidik svetlo u tamnini i reč skrita pesme ove
Gospodari mojim srcem još od onog prvog dana
Kad je rekoh na raskršću da razume i da shvati
Da se ljubav uvek rodi kao svetlost u svitanja
I da bude samo moja da me kao pesma prati
OD KAD TE NEMAM
od kad te nemam sve mi je prazno
a opet se nadam nekoj sreći
noći su duge prokleto hladne
iz bola boli postaju veći
od kad te nemam neka mi tuga
s jutrima ranim razdire grudi
i svi mi dani skoro isti
i sva mi lica sve isti ljudi
od kad te nemam sve mi je prazno
dok vetar tvoje tragove briše
koračam napred al’ puteva nema
stanem vraćam se… nemam te više.