POZNAJEM NJU
Poznajem nju:
sa očima košute,
srcem devojčice,
dušom što
po livadama kad šeta,
plače nad otkosima
poljskog cveća.
Poznajem nju:
lepe nežne reči,
ko sunce je greju,
obraze zarumene,
pa ko sramežljivo dete,
pogled ka zemlji okrene.
Tu ženu,
čuvam najviše na svetu.
Kao zvezdu sjajnu,
u svom gnezdu,
kao ljubav beskrajnu,
u svom srcu.
More suza bih isplakala,
dušu bolom opila,
da bih nju,
sa čarima neba sačuvala.
NISI TI KRIV
Nisi ti kriv, što postojiš,
što si tu i ništa ne tražiš.
Kriv si, što si dozvolio,
da sve šti imam, tebi dam.
Nisi ti kriv,
što si od mene otišao.
Kriv si, što si dozvolio,
da poverujem,
kada smo se rastajali,
da je lako, ponovo se snaći.
Nisi ti kriv što me,
možda, nisi voleo.
Kriv si,
što si dozvolio,
da živeći pored tebe,
u zaljubljenosti svojoj,
poverujem da me voliš.
Nisi ti kriv…
A kriv si …