Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Muzika

„Kad bi znao kako čeznem“ – najbolji šumadijski video spot svih vremena

KROZ ŠLJIVIKE I LIVADE

Kako jednostavan, niskobudžetni i prost video spot i pesma „Kad bi znao kako čeznem“ fantastično komunicira sa svojom publikom

 

Sad da ne objašnjavam kako i zašto sam došao do ovog spota Dragane Mirković i pesme Kad bi znao kako čeznem sa početka njene uspešne karijere folk pop pevačice i estradne dive ali me je ovaj spot spontano dodirnuo kad sam ga pre neki dan pogledao, jer je uspostavio koherenciju u mom biću sa jednom drugom niti koju pratim.

Kad bi znao kako čeznem - tekst pesme Dragana Mirković

Neobična je osoba pevačica Dragana Mirković. Susreo sam je davno, na početku njene karijere, dolazila je na Lion kod krojačice i susreli smo se u liftu. Još tada je bila slavna i poznata ali je skoro nisam prepoznao – obična sitna devojka, neupadljivo obučena. Sad, njen kreativni i muzički opus je zanimljiv za istraživanje i analizu, jer ima neobičnih stvari u njenom radu koje se ne uoče na prvi pogled a vredni su razmatranja, uključujući i njenu skrivenu od javnosti filantropiju. Dragana Mirković je kraljica folk muzike bez skandala, bez afera, sa strogo skrivenim privatnim životom, bez medijske i tabloidne pompe. Jedna od zanimljivijih osobina njene muzičke karijere je da je Dragana Mirković često sa svojim pesmama i video spotovima išla u neke druge muzičke žanrove, nekad i nelogično za njen imdiž ali zato istrajno, pokušavajući uvek sebe da predstavi kao pevačicu (i igračicu) u nekoj savremenijoj formi, izgledu i muzici koja je prihvatljivija mladjoj urbanoj publici. Takvi su joj bili i video spotovi, uvek drugačiji, sa željom da se bude kreativan i savremen u drugim žanrovima, što odskače od klišea srpskih folk zvezdi koje se drže istih stvari.

Ovo je inače prost, jeftin, dosadan ali i genijalan video spot za jednu divnu pesmu. Sama pesma Kad bi znao kako čeznem je klasik narodne muzike, odličan je tekst, dobra je muzika iz tog žanra i sjajno je izvodjenje mladjane Dragane. Evergrin pesma koja zaslužuje poštovanje od strane svih, ma koji da vam se žanr muzike svidja.

Ali šta ima tako genijalno u ovom spotu?

Pa sve zapravo.

Iz hobija preko Facebooka pratim grupe zemljoradnika, pratim Agropress magazin, još neke agro medije i uopšte ceo taj ambijent ruralnog duha koji isijava kroz teme i prepiske mladih ljudi sa sela. To mi dodje neka usputna zabava, često i korisna, jer sam preko njih skoro nabavio sjajan slovački hand made kulen, vrhunski 

E sad, izmedju kulena i Dragane Mirković ima jedna zajednička povezanost – duh sela. U slučaju ovog spota to je šumadijsko selo i šumadijski seljak. I ovaj spot i ova pesma genijalno i vanvremenski opisuju duh tog sela, tu jednostavnost i nevinost koju urbani trendovi i kič estrade nisu izvitoperili.

Ako udje u snove šumadijskog mladića sa sela, ovaj spot odslikava sve što bi on želeo. Mlada, nevina i lepa devojka koja peva o čežnji za ljubavlju, nenašminkana, nedizajnirana, bez nakita i ukrasa, ona je topla, prosta i prirodna, otvorena, pristupačna, baš onakva kakav je on sam i kakvu mladu priželjkuje – za razliku od savremenih folk pevačica sa silikonima i mafijaškim obeležjima skupih elitnih prostitutki, od kojih se prosečan seljak može samo plašiti.

A tu je u spotu i livada – njiva, izvor života za selo, sa svim simbolima uspešne žetve, porodice, okućnice.

U njivi visoko klasje koje ona nežno miluje kao da poziva, da se trava posloži kao seno koje služi kao prirodni krevet za prva ljubavna iskustva, prve sastanke i poljupce u prirodi …

Pa vetar koji sve vreme setno duva, razgoneći vrelinu, unoseći dinamiku i brišući iz uma sve sporedno, dok ne ostane samo tema njih dvoje – nje koja peva i doziva, i njega koji joj u mislima preko livade dolazi da se valjaju u visokoj travi.

Tu je u pozadini i šuma u kojoj se skrivamo u dečijim igrama na selu, gde skupljamo pečurke i jurimo zečeve i lisice. Šuma koja nas skriva od neprijatelja i koja skriva hajduke, večite heroje sela.

Zaboravih, tekst pesme upotpunjuje celu tu priču jer su tu i šljivici, reka, slavuji, noći, seta zbog zaboravljene ljubavi, plemenita čežnja …

Kad bi znao kako čeznem – tekst pesme

Tu na našem mestu starom
čekaću te ove noći
a znam da si s drugom
i da više nećeš doći

Kad bi znao kako čeznem
dok te čekam tu bez nade
da mi dodješ sa osmehom
kroz šljivike i livade

Od slavuja zov ljubavi
kroz predivnu noć se čuje
zvuci neke setne pesme
iz daljine tiho bruje

Kod topola pored reke
ti večeras nećeš doći
pogled kriješ kad me sretneš
zaboravljaš naše noći

Nema u ovom spotu ničeg vulgarnog, ničeg prostačkog, ničeg licemernog, ničeg nameštenog. Sve je očišćeno do onog jednostavnog, naturalnog i na kraju krajeva čistog emotivnog poziva ljubavi, iza čega se naslućuje strast seoskog života. U spotu i pesmi Kad bi znao kako čeznem prepoznaju se „projekcije“ one nevine i romantične zamisli o ljubavi seoskog mladića i devojke.

Zato i dalje tvrdim da je ovo genijalan spot koji neodoljivo me podseća na japanskog reditelja Kurosavu i njegov filmski rukopis, kada majstor režije jednostavnom slikom iz običnog života pokrene milion misli, poruka i simbola

Možda sam ja jedini koji vidi genijalnost ovog spota ali on tako plastično opisuje kroz pesmu i ambijent onu jednostavnost života na selu, tu neusiljenost, direktnost komunikacije, taj nekadašnji duh šumadijskog sela u arhetipskom smislu.

Naravno, svi mi znamo da seljani nisu baš tako romantični, ni jednostavni, da znaju biti grubi, sirovi i primitivni, ali svuda u svim zajednicama postoje idealizovani prikazi, zanosi i romantične ideje koje ta zajednica nosi u sebi, a ovaj spot je bez ikakvog dizajna, scenografije i kostimografije upravo to oslikao – ideal ljubavi seoskog života.

Vrednost ovog spota je takodje u tome što je dokument – bez filtera i bez šminke prikazuje ono što bi se desilo u prirodi i bez pesme, kao ljubavni dokumentarni film. Isključite ton i gledajte spot. Naravno, da iza spota ne stoji neka osmišljenost autora, neka smišljenost teme i ideje kao kod Kurosavinih slika i kadrova, koje je on prvo skicirao kao sliku, promišljao poruku koju ostavlja kroz kadar, pa onda sve to preneo na filmsku traku. U ovom spotu je pak lokalni snimatelj uzeo kameru, izašli su u obližnju livadu pored puta i iz „ruke“ snimili spot. Niko nije razmišljao da će to biti kadrovi za večnost i dokone kritičare koji će raspravljati koliko je spot za pesmu Kad bi znao kako čeznem zapravo esencija seoskog života.

Morao sam ovo da napišem, recenziju folk spota, po cenu da me se pola urbanih prijatelja odrekne 

P.S.

Ostaje mi da se tešim da me se povodom ovog teksta neće odreći oni urbani prijatelji koji su još nešto od seljačkog DNK-a svojih predaka sačuvali u sebi i koji razumeju duboku romantiku ove pesme Kad bi znao kako čeznem i samog video spota.

Jer, samo istinski hedonisti drugačijih ideja i shvatanja mogu da prihvate egzotične ukuse druge stvarnosti i izadju van granica navika i komfora u kojom mentalno obitavaju. I takav hedonista može u drugoj „hrani za glavu“ da prepozna finese vredne istraživanja. Uobičajeno se svi drže ukusa na koje su navikli ili su ih kroz život i školovanje navikli da prepoznaju kao poželjne, posebno u domenu ideja i vrednosti.

Usko urbana populacija koja je svoj life style izgradila na modernosti i trendseterskom poimanju sveta, na kopiranju aktuelnosti bogatijih civilizacija, uvek će tradicionalno doživljavati kao gorak ukus u ustima koji izaziva mučninu, jer ih to asocira na nehigijensko – jedva smo se izbavili iz seoskog blata i opanaka, sad pijemo fensi vino, jedemo hamburger i Kentaki fraj čiken za belim stolnjakom sa srebrnim svećama a ti bi da nas vraćaš civilizacijski unazad, medju bube i travu, blato i seno.

Zlatko Šćepanović 

4 komentara

  • Iako malo je reći prezirem turbo folk i slične „pravce“ koji su oličenje kiča, ova pesma i video, davno su i u meni izazvala identičnu fascinaciju poput ove Vaše. Dakle, sa svakom rečju bih se složila. Kamo lepe sreće da je sve ostalo na tom „fonu“. Napominjem da je ovo možda jedina pesma iz tog „miljea“ koja je uspela da sačuva taj „devičanski“ duh čoveka, sela i nepatvorene prirode, dok se nije sve strmeknulo u najmračnije delove ljudske (ne)svesti. Kič je kič, bez obzira na to kom subkulturnom pravcu naginje, ali ovaj uradak je postao izuzetak, na neki neobičan način, valjda je sve spontano nastajalo, a ne sračunato. Baš kao što ste lepo primetili, simbol je svega arhetipskog u čoveku, prirodi, pa čak i slobode ako ćemo pravo (šljivici i livade).

  • Nisam hteo da u tekstu napominjem, ali ova i neke slične narodne pesme su kao vrhunska šljivovica. Čovek pije viski, konjak, oduševljava se stranim alkoholnim pićima, a onda naleti na dobru arhivsku šljivovicu i oduševi se, koliko je to dobro piće.

    To sa šljivovicom nije moje iskustvo, ne pijem pa i ne mogu da ocenim, ali imam prijatelje koji su posvećeni žestini, i prenose mi iskustva. Jeftinu rakiju ne cene, onu od 5 do 10 eura, ali kad naidju na šljivovicu od 20+ eura, umesto EKV-a samo pevaju „kroz šljivike i livade“… 🙂

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter