JURIŠ NA NIŠ
U jednoj prilici je vojvoda Petar Bojović poslušao vojnika, želeći da čuje mišljenje onog koji nije komandno odgovoran za novi juriš. Postupio je onako kako mu je kaplar predočio i zbog njega promenio odluku.
Vojvoda Petar Bojović, pre nego što je doneo odluku da zaustavi dalje napredovanje srpske vojske, hteo je da oslušne glas srpskog vojnika. Postrojio je jednu veću jedinicu i saopštio joj je odluku Vrhovne komande, o zaustavljanju srpske vojske dok ne stigne pojačanje.
Odjednom je ispred stroja istupio jedan običan kaplar skinuvši ponizno kapu, spustivši pogled ka zemlji i polu drhtavim glasom se obratio Vojvodi:
Gos’n Đenerale, vojnik Milisav … ponizno se javlja! Mogu li da Vam se obratim?
Reci vojniče, odgovorio mu je iznenađeno Vojvoda.
Gosn, Đenerale, ja zbog ljutog Švabe i Bugarina nisam video kuću tri godine. Ostala mi stara majka, žena i dvoje nejake dece – najstarije je tek prohodalo kada sam ga poslednji put video. Boli to Đenerale, ali to se nekako istrpi. Blagi Bog i Sveti Nikola o njima brinu, kada ja već nisam tu da pored njih se brinem.
Ali Đenerale, ja slavu, svetu slavu Svetog Nikole ne slavim kući već četvrtu godinu. Ili ću ove godine upaliti slavsku sveću mom spasiocu Nikoli u mom domu i slavski kolač prelomiti ili me neće biti! Ja samo toliko Đenerale, a ti si vlast pa presudi: ili me šalji na vešala zbog ovih mojih reči ili me pusti Švabi na metak, a ja ću se već snaći da upalim Svecu sveću kako dolikuje i Bog zapoveda – završio je vojnik Milisav, a nijednom od stida nije pogledao Vojvodu Bojovića, pošto se pobunio protiv njegove odluke.
Ubrzo i svi vojnici Milisavove jedinice skinuše kapu i pognute glave istupiše ćutke korak napred stajaći u istoj liniji sa svojim saborcem.
Vojvoda se samo tiho okrenuo i pozvao ađutanta naredivši mu da Vrhovnoj komandi pošalje sledeći telegraf:
„Srpski vojnik je naredio juriš na Niš. Stop. Naređenje će biti izvršeno. Stop. General Bojović.”