KREMANSKO PROROČANSTVO
Kremansko je proročanstvo, a klima je povoljna
da se zguramo pod drvo – šljiva biće dovoljna.
Pa se iz te hladovine deremo ko nezdravi
da nebeski mi smo narod, da smo nepobedivi.
Kunemo se u tri prsta i u čet’ri ocila,
a ne znamo ni šta znače – tupi smo ko tocila.
Tvrdimo da samo sloga može da nas izbavi,
ali sloge nigde nema – tu smo malko kilavi.
I sa našom bivšom braćom super smo se rastali,
dok delismo imovinu – oči smo povadili.
Sad kad došlo stani-pani, Boga smo se setili,
a Bog kaže : „E, pa braćo, malko ste zadocnili.
‘De ste, Srbi, do sad bili – bezbožnici nijedni,
psujete me gde ko stigne, a sad: Bože, pomozi.”
Dedovinu što imasmo – na doboš smo prodali,
a fabrike pokupili tajkuni i kumovi.
Trčkaramo svud po svetu, ko prosjaci ubogi
i molimo kojekoga, da nam kredit udeli.
Onda pare podelimo, da bi ih proćerdali,
za kamate baš nas briga – unuci će vraćati.
Braćo Srbi, da budemo do korena iskreni,
jesmo naši, al’ smo stvarno naopaki rođeni.