ČOVEK KOJI JE PROŠAO PORED MENE
Hitna pomoć u malom gradu.
Dugačak sivi hodnik, zeleni pult.
Ljudi koji čekaju.
Neko je umro.
Ne znam ko.
Niko nije zaplakao.
Niko ništa nije rekao.
Bolničar je tiho promucao:
„Umro je od ovog života.
Lepog i teškog!“
Sve belo beše na njemu.
Možda je bio dobar ili loš čovek.
Niko ne zna.
Došao je jer ga je bolela glava.
Čekao je doktora da ga pregleda.
Dok je doktor došao, on je tiho zaspao.
Kad čovek umre, bude ti žao.
Iako ga ne poznaješ.
Iako ništa ne znaš o njemu.
Ne znaš ni da li ima decu, ženu i majku.
Život je samo tren.
Ljudi odlaze i dolaze.
Smrt negde vreba.
Život ide dalje.