ZLOČIN KOJI SE NE SME OPROSTITI
Sa dr Margit Savović razgovarali smo o knjizi „Deca optužuju“, koja je potresno svedočenje o najmlađim žiteljima Jugoslavije koji su izgubila živote u NATO bombardovanju. Sadrži zapisnike i obdukcione analize, izjave svedoka, fotografije sa lica mesta…
Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, od bombi je stradalo 81 dete o čemu stoje podaci u knjizi koja nosi naziv „Deca optužuju“ odnosno “Deca žrtve NATO agresije na SR Jugoslaviju“.
Izdavači knjige koja je objavljena 2000. su Jugoslovenska komisija za saradnju sa Unicefom i unapređenje položaja žena, Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije, Ministarstvo za međunarodnu saradnju SRJ, Zavod za izdavanje udžbenika, Ministarstvo za informisanje Republike Srbije.
Knjigu je priredio Ilija Simić, uz svesrdnu pomoć tehničkog urednika Milana M. Bogdanovića Književne reči i Štamparije Drasler partner.
U spomen-sobi „Kosmetske žrte“ u Palati Beograđanka srećemo poznatu političarku prof. dr Margit Savović, sa pomenutom knjigom u ruci. Ona je bila članica izdavačkog tima za izdavanje knjige, kao predsednik Komisije za Saradnju sa Unicefom.
Kada je i kako doneta odluka o izdavanju ove knjige?
– Iz iskustva smo znali da, nažalost, tokom istorije najveći broj zločina protiv naroda Srbije ostao nekažnjen, bili smo ubeđeni da i ovaj, protiv dece u SRJ, neće biti procesuiran. Naša je dužnost bila da prikupimo svu dokumentaciju, dakle, najverodostojniji materijal, kao što su svedočenja, zapisnici i fotografije. Da ipak, ako jednog dana bude pravde i za naš narod, imamo dokaze, iako ratni zločini ne zastarevaju.
O čemu govori knjiga „Deca optužuju“?
– Knjiga „Deca optužuju“ nosi puni naslov „Deca žrtve NATO agresije na SR Jugoslaviju“. Ona je potresno svedočenje o 81 detetu koja su izgubila živote u NATO bombardovanju. Knjiga sadrži isključivo zapisnike i obdukcione analize, to jest izvornu dokumentaciju o ovim stravičnim smrtima, kao i izjave svedoka i fotografija sa lica mesta NATO zločina. Uz moj predgovor, knjiga je podeljena po gradovima u kojima su se desila ova ubistva od Aleksinca do Užica. Spisak dece je sastavljao Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Ona je izdata 2000. godine, štampana je u 1.000 primeraka. Engleski prevod i izdanje finansirao je Unicef, ali uz uslov da moj predgovor, pod naslovom „Zločin koji se ne sme oprostiti“, ne bude preveden i objavljen u tom izdanju. Knjiga ima 493 strane što samo po sebi govori o razmerama zločina.
Knjiga je prevedena na engleski jezik, da li je bilo odgovora kada ste je slali svuda po svetu, ambasadama i svetskim institucijama?
– Kada je knjiga prevedena na engleski jezik, razaslali smo primerke u sve zemlje sveta i sve relevantne institucije. Naravno, nismo bili iznenađeni da odgovora nije bilo. Ipak, možda jednoga dana… Pravda, mora da bude dostižna za ovu decu, za njihove porodice.
Stravičan zločin u Starom Grackom
– Jedne kobne majske noći u 1:30 po ponoći, u Starom Grackom na Kosovu i Metohiji, kasetnom bombom, razneli su glavu četvorogodišnjoj Dragani Dimić. Kasetnom bombom odvojili su glavu od tela. Kontuzovani, sluđeni otac Siniša dopuzao je u dvorište, a rodbina i komšije naišli su na prizor kakav svet nije video. Otac drži svoju kći, bez glave, i zapomaže da ih neko prebaci u bolnicu! Iz kuće Jankovića, uz Dimićevu, istrčali Jevrosima i Božidar. Izgiboše na pragu. I mrtav psić među njima… Jevrosima i Božidar su sestra i zet dečjeg pesnika Moša Odalovića – stoji u knjizi „Deca optužuju“ kao jedno od brojnih zapisanih svedočanstava.
Kakva je bila sudbina knjige posle njenog izdavanja?
– Recenzent je prof. dr Živojin Aleksić. Nažalost, ja sam nedugo posle objavljivanja ove knjige u oktobru 2000. smenjena sa funkcije u Komisiji za saradnju sa Unicefom i ne znam šta se desilo sa pratećom dokumentacijom. Uspela sam da spasim samo nekoliko primeraka knjige, koje sam posle poklanjala ljudima za koje sam mislila da će je koristiti, ali i sami znate da tadašnja vlast nije smatrala to za shodno. Pretpostavljam da su i primerci koji su ostali ili bačeni ili uništeni. Ipak, i ovaj primerak koji ja čuvam dovoljan je dokaz…
Na naslovnoj strani knjige „Deca optužuju“ je crtež devojčice Teodore koja je tokom bombardovanja izgubila sestru Julijanu Brudar?
– Deca koja optužuju su žrtve bombardovanja. Ili su izgubila živote ili su ranjena. Optužuju one koji su ih ubijali nezakonito, koji su im prekinuli odrastanje. Crtež sa naslovne strane, čiji original takođe, čuvam uradila je Teodora Brudar čija se sestra Julijana poginula na mostu u Murinu. Tu je i 21 neidentifikovano dete, ulavnom sa KiM, koja su u knjizi navedena kao NN lica. To su albanska deca poginula prilikom bombardovanja kolone izbeglica na putu Prizren-Suva Reka.
Da li je knjiga negde predstavljana i da li se neko iz institucija kojima ste slali knjige zainteresovao za nju?
– Knjiga je izdata neposredno pred događaje 5. oktobra 2000. Uspeli smo jedino da je pošaljemo na inostrane adrese, a promocije nismo mogli da organizujemo jer većina nas smo smenjeni, a o daljoj sudbini knjige ne znamo, jer ju je nova vlast izbrisala iz sećanja. Knjiga nije bila u komercijalnoj prodaji i ne znam da se neko interesovao za nju.
Bili smo samo deca
Spomenik sa epitafom „Bili smo samo deca“, u znak sećanja na stradale mališane, podignut je na prvu godišnjicu NATO agresije u parku na Tašmajdanu u Beogradu. Skulptura sa likom Milice Rakić, devojčice stradale 1999. od bombi u Batajnici, postavljena je uz spomenik. Samo nekoliko meseci posle postavljanja spomenika, vandali su odneli bronzanu skulpturu nastradale devojčice Milice Rakić, posle čega je kasnije skulptura ponovo postavljena.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić