LINGVISTIČKA EGZOTIKA

Govoreći o jezicima, teško je definisati koji bi među njima mogao da ponese titulu najzanimljivijeg, najtežeg za učenje, najlakšeg, najlepšeg…

 

Zbog toga je, na početku, važno naglasiti da se ova lista zasniva na pretpostavkama, lingvističkim istraživanjima, ali i ličnom osećaju autora.

Ovakvih lista ima nebrojeno, a poneki jezici se ponavljaju, pa bi svakako najuvrnutiji jezici, koji su najfrekventniji, mogli da se smatraju zanimljivim.

Agencije za prevođenje, nesumnjivo imaju najviše posla kada je u pitanju šarenolikost jezika. Sudski tumači, vrlo često imaju prilike da se suočavaju sa standardnim jezicima i njihovim književnim varijacijama.

Nažalost, mnogi jezici ostaju daleko od nas i ne uspevamo potpuno da im se približimo. Zato školsko znanje, koje dobro možemo upiti u školama jezika, treba da upotrebimo kako bismo sami dalje što više istraživali. Ovde govorimo o ponekim veoma zanimljivijim svetskim jezicima.

Baskijski jezik

Preko 700.000 ljudi govori ovaj jezik koji se ne svrstava u retke i ugrožene jezike. Jezik je najjednostavnije rečeno – neobičan. Govori se u predelu Pirineje između Španije i Francuske, ali ovaj jezik ne govore ni Španci ni Francuzi, niti se može reći da pripada jednima i drugima. Pretpostavlja se da je reč o jeziku koji dolazi još iz preistorijskih vremena, jer po svojim karakteristikama ne pripada karakterističnoj indo-evropskoj grupi jezika. Ovaj jezik interesantan je po svojevrsnim markerima koji upućuju na subjekat i objekat, pa se neretko dešava da markeri poput „-ek“, „-ak“, „-di“ „-zki“ obeležavaju raznovrsne jezičke pojave i različito upućuju na subjekat i objekat. Jezik je prebogat za sve lingviste i one koji bi da ga istraže, ali predstavlja noćnu moru svima koji bi na ovom jeziku da propričaju, a da im nije maternji.

Frulijski jezik

Biće da će govornicima južnoslovenske grane jezika, ime ovog jezika izazvati asocijaciju na muzički instrument koji je utkan u identitet naroda na Balkanu. No, na samom početku da vas razočaramo. Nema baš veze ovaj jezik sa frulama, ali je svakako vrlo prijatan za uši. Govori se u Severoistočnoj Italiji, i ima određenih sličnosti sa italijanskim. Na prvi pogled, zavirimo li u slova ovog jezika, uočićemo da više liči na francuski nego na italijanski. Ovaj jezik govori oko 300.000 stanovnika, i najviše se govori u Italiji. Govore ga Ladini. Ladini žive na prostoru Badske i Gardenske doline, a deo su Tirola.

Ongota

Ovaj jezik poznat je i pod nazivom Birale jezik, a može se reći da je u pitanju izumrli jezik. Naime, ovaj afrazijski jezik govori se tek u jednom selu na zapadnoj obali reke Weyto u Etiopiji. Nažalost, Ongota nema svoju pisanu verziju, ali su mnogi lingvisti pravili studiju o jeziki u pokušavali da ga spasu. Izvorni govornici su uglavnom stariji ljudi i jezik zvuči kao zaostala relikvija iz prošlosti. Italijanski lingvista Graziano Sava proveo je deo života sa izvornim govornicima, pokušavajući da nauči ovaj jezik.

Esperanto

Od mita o Vavilonskoj kuli, naovamo, čovek želi da napravi jezik koji bi objedinio sve građane sveta. Iako se nijedan čovek još uvek nije rodio kao izvorni govornik Esperanta, mnogi pokušavaju da ga ustoliče kao važan jezik. Nažalost, svega 100.000 ljudi govori esperanto, dok oko 2.000.000 može da ga razume. To je izuzetno mala vrednost, kada je u pitanju jezik koji je veoma ambiciozno zamišljen. Kreirao ga je L.L. Zamenhof 1887. Kako je jezik živa stvar, makar bi jedan izvorni govornik, morao da progovori na ovom jeziku, kako bi on postao jedan od egal jezika na svetu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.