UZETI U OBZIR APSOLUTNO SVE

Iako smo skloni da o tome ne mislimo, podsvesno znamo da nas brojne opasnosti na letovanju vrebaju. Nudimo vam najiscrpniju moguću listu svih onih stvari sa kojima se nikako ne treba igrati niti ih potcenjivati kada je reč o odmoru provedenom na suncu.

 

Znamo, leto je kad se mozak pusti na otavu! Ali, ima stvari koje se ne mogu prepustiti slučaju, tim pre ako smo daleko od kuće i našeg redovnog okruženja… Na šta treba obratiti posebnu pažnju?

opasnosti na letovanju

Sunčanica

Nastradalog odmah položiti u hladovinu, rastvori se odeća, na glavu se stavljaju hladni oblozi i poliva celo telo hladnom vodom – da se, što pre – rashladi! Glava obolelog se drži što više uzdignuta i povremeno mu se daju male količine vode.

Opekotine

Kad su opekotine blage, na njih se stavljaju hladni oblozi ili se polivaju hladnom vodom. Crvena koža bez plikova, poliva se fiziološkim rastvorom (iz apoteke), maže se dermazinom, vazelinom ili antibiotskom kremom i prekrije čistom gazom. Ako se  pojave plikovi, ne smeju se otvarati kako se ne bi inficirali. Treba se javiti lekaru. Ako su opekotine nastale od nekih hemijskih sredstava, pažljivo se hladnom vodom odstrane svi hemijski sastojci. Bolesnik treba da pije mnoge vode. Lekaru, odmah.

Meduze

Otrov iz meduza izaziva bol sličan  opekotini, crvenilo kože ili plikove, osip i otoke. Otrov nekih vrsta može izazvati teškoće s disanjem, povraćanje ili, čak,  gubitak svesti.

Posle „susreta“ s meduzom, treba, po mogućnosti, sačuvati mir i pažljivo otresti životinju pa izaći iz vode. Ljudi koji pomažu pogođenom, treba da ga sme da se izbegne nepotrebno kretanje a tim i dodatno utrljavanje žarnog otrova u telo. Mesto koje je bilo u dodiru s meduzom treba ispirati slanom vodom (nikako slatkom!), kako bi se meduzini tragovi isprali. Ne smeju se, nikako, odstranjivati golim prstima! Osim tog, koža ne sme da se trlja (češe!) jer bi se izazvalo daljnje pucanje žarnih ćelija. Kad se odstrane svi tragovi, treba deaktivirati preostale žarne čaure. U tu se svrhu preporučuje korišćenje običnog sirćeta (nije teško zapamtiti, a i prijatan je osećaj!). Treba ga sipati na povređeno mesto i ostaviti da deluje. Sirće će svojim  delovanjem (osmoza) sprečiti dalje pucanje žarnih čaura. Ako nema pri ruci sirćeta, može poslužiti urin ili limunov sok! Nije loše ovo znati – kao prvu pomoć! U svakom slučaju, nikako ne koristiti slatku vodu ili alkohol! Od lekova treba koristiti antihistaminike, lokalno i na usta.

Morski ježevi

Morski ježevi, svrstavaju se, takođe, među otrovne životinje. U Jadranu ih, na primer, ima više vrsta. Od njihovih dugih bodlji nastaje mehaničko ranjavanje, lomljenje, zaostajanje njihovih delova u rani i, kasnije -,gnojenje! Na mestima uboda,  dolazi do crvenila i oteklina.

Da se spreči gnojenje od uboda ježeva, preporučuje se: ozleđeno mesto namazati alkoholnim rastvorom. Ipak je dobro obratiti se i lekaru koji će povaditi komadiće polomljenih bodlji i prepisati antibiotsku kremu.

Trovanje hranom

Simptomi trovanja, javljaju se u opštem lošem osećanju, glavobolji, vrtoglavici, potrebi za povraćanjem, obilnom lučenju pljuvačke, grčevima u stomaku, prolivu, smetnjama u disanju, drhtanju mišića i nesvestici. Znaci trovanja, pojavljuju se nekoliko minuta do nekoliko sati posle  prodiranja otrova u organizam, što zavisi od tog koje je snage, kojim je putem i u kojoj količini došao u organizam.

Ajkule

Jedna od najopasnijih po broju napada morskih pasa je plaža New Smyrna Beach na Floridi, na kojoj ih je prošle godine bilo čak 17. Po broju smrtnih slučajeva, ipak,  „vodi“ plaža Kosi Bay u Južnoafričkoj Republici sa 27 smrtnih slučajeva u poslednjih stotinak godina, a za njom slede Gansbaai (poznata kao Aleja morskih pasa), takođe u JAR-u, i okolina Brizbejna u Australiji. Na popisu najopasnijih našle su se i plaže Hacks Point i Beachwood Beach West u SAD, koje spadaju u najzagađenije. Čak 60 odsto uzoraka vode na te dve lokacije ne odgovara zdravstvenim standardima zbog velike zagađenosti, koja je povezana s kanalizacijom.

Opasnosti od čamaca

U vodama Floride i Kalifornije još opasniji od ajkula i struja su čamci. Sa 633 nesreće i 68 smrtnih slučajeva Florida je u 2006. bila apsolutni rekorder, a Kalifornija odmah za njom sa 569 nesreća, od čeg 11 sa smrtnim ishodom. Florida, omiljeno američko letovalište slavnih i bogatih, opasna je i zbog čestog nevremena koje je paćeno grmljavinom. Od 1997. do 2006. od posledica udara groma na plažama te američke države umrla je 71 osoba. Popularne plaže Smyrna i Clearwater često su zatvorene zbog opasnosti od udara groma. Na drugom mestu je Kolorado sa 30 smrtnih slučajeva.

Trudnica na letovanju

Na putovanju – Trudnicama nije zabranjeno da putuju, ali prethodno moraju da se posavetuju sa lekarom i utvrde da je sa trudnoćom sve u redu.

– Treba znati i to da se trudnice više znoje i lakše umaraju, tako da se ne preporučuje dugotrajno putovanje, već ono koje se odvija u više etapa.

– Ako nameravate da putujete automobilom, na put krenite sa prvim zracima sunca, da biste izbegli gužvu i putovanje po najvećoj vrućini.

– Ako u automobilu imate klima-uređaj, podesite ga tako da temperatura u automobilu bude najviše 4-5 stepeni niža od vanjske.

– Trudnicama se ne preporučuje da putuju autobusom jer se u njemu dugo sedi. Pametnije je da putuje automobilom i da na svakih sat-dva napravi pauzu i malo protegne noge.

– Ukoliko ste trudni više od 36 nedelja, a nameravate da putujete avionom, posavetujte se sa lekarom i obavezno se raspitajte o pravilima avio-kompanije.

Na plaži – Nemojte na sebi zadržavati mokar kupaći kostim, već se presvucite čim izađete iz vode.

– Ako osetite da vam je jako vruće (i pored toga što sedite ispod suncobrana ili u hladovini), poprskajte se hladnom vodom po potiljku, skočnim zglobovima i po grudima.

– Nemojte se izlagati suncu u periodu od 11 h pre podne do 17 h posle podne. Radije dođite na plažu ujutro (tada je i gužva mnogo manja), iskupajte se, osunčajte i povucite se u debelu hladovinu u kojoj ćete se odmarati i pijuckati hladan čaj ili mineralnu vodu.

– Ako su vam se u toku trudnoće pojavile fleke na licu, upotrebljavajte kremu za sunčanje sa najvećim mogućim zaštitnim faktorom, jer bi se moglo desiti da mrlje, nakon izlaganja suncu, postanu tamnije.

Za stolom – Izbegavajte da jedete gotovu hranu i sladoled kupljen kod uličnih prodavača. Obroci moraju da budu lagani, sveže pripremljeni, a sladoled industrijski proizveden.

– Pijte mineralnu vodu koja ne sadrži previše natrijuma. Izaberite slabo mineralnu u kojoj je količina natrijuma najviše 1.000 mg.

– Jedite više manjih obroka umesto tri glavna. Jedući malo a često, nećete preopteretiti želudac i izbeći ćete osećaj naduvenosti i mučnine.

– Izbegavajte da jedete sirove školjke i sireve! Uvek odaberite hranu koja je termički dobro obrađena.

Za opuštanje – Dok se odmarate, podignite noge na neku višu podlogu. S vremena na vreme, savijte noge u kolenima, a zatim ih opet ispružite, da biste podstakli cirkulaciju krvi.

– Ako volite poslepodne da dremate, lezite na stranu, a noge savijte prema stomaku i između njih stavite mali jastuk.

– Ako vam je noću vrućina i ne možete da spavate, istuširajte se mlakom vodom i popijte šolju mlakog mleka.

– Ventilator nikada nemojte da stavite na mesto odakle će direktno duvati u vas. Stropni ventilatori su korisniji i bolje hlade nego oni koji se mogu pomerati.

Na planini – Za ljubitelje planinskih visina, leto je takođe doba kada se može uživati. Međutim, trudnice ne bi smele da borave na visini većoj od 1.500 metara, zbog opasnosti od pojave vrtoglavice i nesvestice.

– Nemojte da boravite na mestima oko kojih kilometrima nema lekarske službe, doma zdravlja ili bolnice. Nikada ne znate kada vam njihova usluga može zatrebati!

– Na planini je dejstvo sunčevih zraka jače nego na moru, pa je zato potrebno dobro zaštititi kožu. S druge strane, čim sunce zađe za oblake, temperatura se drastično smanjuje, tako da je jako važno da se trudnica oblači slojevito.

– Ako idete u šetnju, izbegavajte kretanje neobeleženim stazama. Pre nego što krenete, raspitajte se o težini staze, usponima i padinama. Tačno je da je šetnja u trudnoći odlična vežba, jer podstiče cirkulaciju, ali ne treba preterivati sa naprezanjem.

Još i ovo…

Kongestija – Tegoba koja se rađa iz neopreza: gonjeni žegom, čim završimo s ručkom jurimo da se osvežimo plivanjem, ne misleći na posledice. A one mogu biti nezgodne.

– Kad jedemo, proces varenja dovlači krv u stomak. Ukoliko se bućnemo pre nego što se proces završi, hladna voda će sniziti telesnu temperaturu.

– Naglo hlađenje krvi koja kruži stomakom prekida varenje i uzrokuje grčeve, bledilo, znojenje. Kad se to dogodi u vodi, preti nam opasnost da se udavimo.

– Kongestija se ispoljava bolom u želucu ili celom abdomenu, mučninom, povraćanjem, podrigivanjem, gorušicom, vrtoglavicom, zamagljenjem vida, slabošću mišića, iznurenošću, glavoboljom, znojenjem i žmarcima.

Kako je izbeći – Lako – dovoljno je samo malo opreza!

– Posle jela sačekati bar 2-3 sata pa tek onda zaplivati.

– Pre ulaska u vodu otići pod tuš ili se kvasiti postepeno, posebno kad smo zagrejani. Dodir s hladnom vodom kad su krvni sudovi prošireni od toplote uzrokuje smanjeni priliv krvi u mozak.

– Izbegavati ledene napitke.

– Ne upražnjavati sport ili zahtevnu fizičku aktivnost posle obilnog obroka. Organizam nema dovoljno snage da izdrži pojačani napor i, u isto vreme, uspešno dovrši varenje.

Gubitak svesti – Dugo plivanje pod vodom sa zadržavanjem daha može uzrokovati sinkopu. Reč je o prolaznom gubitku svesti, praćenom prekidom disanja.

– Često stiže i bez najave zbog povećanog stresa ili napora kojem se izlažemo na kupanju.

– Sinkopa se javlja zbog smanjene koncentracije kiseonika u krvi i tkivima. Posledica? Bez dovoljno kiseonika mozak ne može da obavlja funkcije, pa dolazi do gubitka svesti i prekida disanja.

Kako ga izbeći – Plivanje u moru ili reci već je samo po sebi zahtevno zbog vodenih struja. Plivanje sa zadržanim dahom iziskuje još veći napor, pa i u tom slučaju treba poštovati pravila da bi se izbegla opasnost:

– krenite na plivanje samo ako se osećate savršeno dobro i odmorno;

– ne ronite predugo bez cevčice za vazduh ili boce, pogotovo ako niste pohađali neki od kurseva u specijalizovanim centrima. Ako ste dobar plivač, dovoljno je nekoliko „zaveslaja“ ispod vode, a onda izronite i – odmorite se;

– izbegnite ona 3-4 duboka i brza udisaja pre nego što zaronite. Mnogi misle da tako stvaraju rezervu vazduha, ne shvatajući da rizikuju prekid disanja;

– ako ste rešili da plivate dugo i daleko, poželjno bi bilo da to ne radite sami. U svakom slučaju, obavestite nekog o svojoj nameri.

Vodeni udar – Priznajemo, teško je odoleti: posle dremke na suncu, odbojke na pesku ili šetnje po obali jedina nam je želja da se bućnemo i rashladimo.

– Kad su vrućine nepodnošljive, a temperature usijane, taj naizgled bezazleni manevar može skupo da nas košta.

– Naglo uranjanje vrućeg tela u hladnu vodu uzrokuje sindrom hidrokucije, poznatiji kao vodeni udar.

– Kad „usijana“ osoba zaroni u more, posebno ako je temperatura vode znatno niža od telesne, njen termički sistem se – raspada.

– Rezultat? Gubitak svesti, praćen naglim prestankom disanja i zastojem u radu srca i krvotoka.

Kako ga izbeći – Vrući ne smemo da skačemo u vodu. Treba ulaziti postepeno i polako.

– Najpre pokvasiti stopala, gležnjeve, ručne zglobove, lice i grudi, a onda malo po malo i ostatak tela.

– Organizam na taj način ima vremena da se prilagodi novoj situaciji i podesi „centralu“ koja kontroliše unutrašnju temperaturu.

– Vodeni udar nastaje i zbog nedovoljne fizičke kondicije. Zato na plaži ne treba preterivati ni sa plivanjem, ni sa naprezanjem, uopšte.

Grčevi – Skok u more posle dužeg boravka na suncu (kao i ulazak u prostoriju sa jakim klima-uređajem) pokreće mehanizam odbrane poznat kao vazokonstrikcija.

– Šta to znači? Znači da, iznenada izložen nižoj temperaturi, organizam mora da zadrži toplotu kako se ne bi suviše ohladio. To postiže sužavanjem krvnih sudova.

– Kad se to dogodi, periferni delovi tela kao što su noge i ruke ne dobijaju dovoljno krvi i dolazi do blokade. Tada se javljaju grčevi.

Kako ih izbeći – Ako je voda hladna a vi zagrejani, bućnite se tek kada smočite ruke, potiljak i stopala kako bi dodir između vode i mišića bio manje traumatičan. Osobe podložne grčevima, pridržavaće se još nekih pravila:

– kad se znojimo, gubitak vode i mineralnih soli treba nadoknaditi ispijanjem specijalnih slatko-slanih rastvora koje koriste i sportisti. Razređuju se vodom jer i dehidratacija doprinosi pojavi grčeva;

– u ishranu uvesti namirnice bogate natrijumom i kalijumom, pogotovo kad se po vrućini mnogo krećemo. Zeleno svetlo za banane, krompir, ananas, dinju i grejpfrut;

– izbegavati tesnu obuću: sprečava priliv krvi u stopala kojima tada preti povećani rizik od grčeva. Ne i za vrlo visoke potpetice koje remete krvotok, posebno u nivou lista.

Još o trudnici na letovanju

Sami u automobilu – bez problema do šestog meseca. Ako nemate nikakve probleme sa trudnoćom, duge vožnje automobilom uopšte nisu problem. Međutim dugotrajno sedenje povećava opasnost od tromboze. Dobra vest je da svi rizici mogu da se umanje sa nekoliko jednostavnih pravila. Pre nego uđete u auto imajte na umu da je unutra nekoliko stepeni više nego na otvorenom. Ako klima nije ugrađena, par minuta pre ulaska u vozilo otvorite vrata kako bi se temperatura u automobilu spustila. I najvažnije, tokom vožnje uzimajte mnogo tečnosti. Takođe odmarajte se u kraćim razmacima. Hodanjem će karlica opet biti bolje prokrvljena, čime će se osigurati dotok kiseonika detetu. Još bolje, duboko uzdahnite i izdahnite! Po mogućnosti se zaustavite i uživajte u svežem vazduhu u blizini livade ili šumarka pored autoputa.

Osim tog, važno je da znate i to da vazdušni jastuk ne predstavlja dodatnu opasnost za bebu. Ako dođe do sudara, jastuk će se naduvati samo u području glave i grudnog koša. Svejedno je ako se vozite sami ili ste na mestu suvozača, vazdušni jastuk usled sudara reaguje pre sigurnosnog pojasa, radi čega sigurnosni pojas koji se stavlja oko bokova neće prečvrsto pritisnuti stomak.

Putujete avionom?

Nema problema!

Sve do 36. sedmice trudnoće trudnice bez ikakvih poteškoća mogu da putuju preko bilo koje avio kompanije, s tim što svaka kompanija ima svoja. Uprkos tome od 28. nedelje trudnoće trebalo bi da sa sobom nosite lekarsku potvrdu u kojoj se pismeno potvrđuje da vam termin porođaja nije blizu. A posle 35. nedelje skoro sve avio-kompanije primenjuju „zabranu uzletanja“. Da bi se sprečio porođaj u avionu, nećete uspeti da se ukrcate čak ni s potvrdom lekara.

Najbolje je da odmah pri čekiranju napomenete da ste trudni i da rezervišete sedište u prvom redu ili tik uz prolaz. Tako ćete imati više mesta za noge. Za avion obucite po mogućnosti udobnu odeću koja nije tesna jer ćete time pospešiti nesmetan dotok krvi. Tokom leta pokušajte da ustanete barem jednom u jedan sat i da se razgibate par koraka, čime ćete rasteretiti vene i sprečiti trombozu. Ako ste skloni proširenim venama, trebalo bi da obujete i čarape za vene.

Kao buduća majka bi ipak trebalo da izbegavate česta putovanja avionom. Glavni argument protiv letenja za vreme trudnoće je smanjeni deo kiseonika u vazduhu u avionu. Istraživanja su pokazala da čak i kod letova na veće udaljenosti srce embriona kuca podjednako brzo kao i na zemlji – bez obzira da li avion poleće, sleće ili je na punoj visini leta. Za stručnjake je to siguran pokazatelj da je dete optimalno opskrbljeno kiseonikom. Buka, vibracije i ubrzanje takođe nisu opasni za fetus. Ne morate da se brinete da će moguće turbulencije podstaći prevremene trudove – za sada nije utvrđena nikakva povezanost između mehaničkih uticaja i prevremenih trudova.

Izloženost zračenju takođe nije opasna sve dok putnica godišnje ne prevali više od 120.000 kilometara leta.

Iskustva koja su zabeležena posle  sedamdesetih ne ukazuju na povezanost spontanih pobačaja ili oštećenja ploda i letenja. Ako vam je trudnoća rizična ili ako imate poteškoća sa srcem i krvotokom, ipak je razumno razgovarati s lekarom. Isto tako bi trebalo da se posavetujete ako patite od snažnog straha od letenja.

Udobno do cilja: putovanje vozom
Za trudnicu je železnički prevoz najudobnije prevozno sredstvo budući da joj omogućava da u svakom trenutku ustane i prošeta. Ako vas brine truckanje, nema razloga za to. Ono ne može da naškodi plodu. Ukoliko putovanje traje duže, obavezno uzmite spavaća kola da biste se odmorili, pijte dovoljno tečnosti jedite redovno.

Apoteka „za poneti“

Iako ne možete da povedete svog pedijatra na more, ponesite “apoteku” . Daj Bože da je na letovanju ne otvorite i da svim lekovima istekne rok pre nego ih upotrebite, ali ipak evo spiska neophodnih lekova za što bezbednije letovanje.

* Antipiretici – „spuštači“ povišene temperature

Paracetamol (Febricet, Paracet, Miralgin, Eferalgan…) ili ibuprofen (Brufen) su lekovi koji efikasno snižavaju povišenu temperature, sa minimalnim neželjenim efektima. Sirupi su dobri i „prirodni“, ali se ne mogu upotrebljavati kada dete povraća jer dodatno oštećuju već ranjeni želudac.

Zato treba poneti i čepiće (supozitorije) paracetamola. Čepići su veoma važni kada dete povraća, ili jednostavno neće da proguta sirup. Ne treba ih koristiti kada dete ima proliv – nema efekta, samo se nadražuje već iritirano crevo.

Pored skidanja visoke temperature, ovi lekovi su dobri analgetici – mogu ublažiti eventualne situacije koje su praćene bolom. Veoma su dobri za terapiju sunčanice, naravno, uz davanje velikih količina tečnosti.

*  Lekovi protiv alergija

Alergije nisu retke na letovanju. Kako se radi o akutnim reakcijama, važna je brza reakcija – terapija. Zato treba imati antihistaminik sirup: loratadin (Claritine, Pressing) ili njegovog novijeg „rođaka“ –  Aerius. Ovi lekovi su veoma efikasni za uobičajene alergije kakva je, na primer, koprivnjača (urtikarija), ali mogu ublažiti i tegobe kod „opekotina“ izazvanih prekomernim sunčanjem.

Korisni su kod „ujeda“ insekata. Ako je svrab nesnosan, a mesto uboda veoma otečeno, ne treba oklevati sa davanjem antihistaminika.

* Kapi za nos

Iako su prave prehlade retke na letovanju, mogu se desiti, naročito na planini. Znamo da zapušen nosić veoma smeta detetu, naročito bebama. Pored otežanog uzimanja hrane i vode, postoji velika opasnost od razvoja zapaljenja srednjeg uva.

Zato su kapi neophodan „putnik“ u svakoj mini apoteci. Za bebe je pogodan rastvor efedrina (0.5%), a veća deca mogu koristiti „jače“ kapi, naravno za decu (Olynth, Adrianol, Zolynth, Nafazol…). Kapaljka je obavezna uz kapi (čak i kada nije predviđena od strane proizvođača), a nije potrebna ako su kapi u vidu nazalnog spreja. Kapi se ne daju duže od tri do četiri dana, a to je obično dovoljno da letnja „mini prehlada“ prođe.

* Kapi za oči

Nije loše imati i antibiotske kapi za oči (Gentokulin, Enbecin, Eritromicin…). Boravak na pesku i često trljanje oka može dovesti do zapaljenja vežnjače (konjunktivitis). Iako se obično radi o blagom zapaljenju, nije loše imati kapi kod sebe.

Pored antibiotskih kapi mudro je poneti i kapi koje pored antibiotika imaju i antizapaljensku komponentu – sadrže i kortikosteroid (Dexamethason Neomycin, Neodeksacin), koji može umiriti alrgijsko zapaljenje konjuktive. Ovo se nekada može desiti kada deca dugo rone otvorenih očiju (bez maske za ronjenje), ali se može javiti i kao deo alergije na sunce.

Obavezno se treba držati propisanih doza, a najbolje je pre upotrebe konsultovati lekara.

* Antibiotici

Iako ne treba davati antibotike „napamet“, nije loše imati neki sirup sa antibiotikom širokog spektra. Amoksicilin ili Eritromicin (još bolje Hemomicin) su lekovi koji mogu biti od koristi kada se dete razboli na moru.

Trebalo bi pre započinjanja terapije konsultovati lekara, ali će i pedijatru biti lakše da leči dete ako roditelji imaju antibiotik. Ako idete u poznatija turistička mesta apoteke su odlično snabdevene pa nije problem doći do antibiotika koji prepiše pedijatar. U inostranstvu je daleko teže doći do antibiotika jer se tamo striktno primenjuje opravdano pravilo – bez recepta nema antibiotika.

Nije loše imati i neku antibiotsku kremu (Enbecin, Chloramphenicol, Gentamicin) jer nije retko da deca sa promenom ambijenta dobiju infekciju kože. Impetigo (gnojna infekcija kože) je daleko češći leti, ali su i zapaljenja genitalija (i devojčica i dečaka) prilično česta u letnjem periodu.

* Preparati za nadoknadu tečnosti (tokom povraćanja i proliva)

Povraćanje i proliv su na prvom mestu među neprijatnim tegobama koje deca mogu „zaraditi“ na moru. Obično se radi o letnjim infekcijama organa za varenje, ali nisu retka ni trovanja.

Bez obzira na uzrok, stub lečenja je nadoknada izgubljene tečnosti. Najprirodniji način je uzimanje dovoljne količine tečnosti koja sadrži potrebne sastojke – šećer i elektrolite.

Ima sve više preprata za nadoknadu tečnosti, lako se rastvaraju u vodi prema uputstvu, a sada imaju i lep ukus! Treba se držati pravila “često po malo”, naročito ako dete povraća.

Jedna do dve kafene kašičice, na pet do deset minuta – pravi je recept za malu decu, a ni kod starijih ne treba dati veću količinu tečnosti odjednom. Do pola čaše na početku, dok se stvar ne popravi. Prvih nekoliko sati (nekada i duže) NEMA hrane, samo nadoknada tečnosti!

*  Probiotici – lekovi za regulaciju stolice

Probiotici su preparati koji sadrže „dobre“ bakterije koje u crevima pomažu varenje i doprinose formiranju normalne stolice. Zato, ako dete ima proliv, ovi lekovi mogu pomoći da se ubrza normalizacija crevne funkcije.

Nemaju sva deca korist od ove terapije, ali kako nema neželjenih efekata, nema razloga da se ne probaju. Ne treba započinjati terapiju kod dece koja povraćaju i imaju proliv, tek kada prestane povraćanje treba dati probiotike.

* Povidon, sterilna gaza i „hanzaplast“

Neki antiseptični rastvor, najbolje Povidon – jod (ako nemate može i 3% hidrogen ili 3% borna kiselina) je neohodan za pravilnu obradu posekotina ili oderotina kada dete nezgodno padne. Uz sterilnu gazu i malo pribranosti možete da „obradite“ manje povrede, ili bar da ih privremeno sanirate pre odlaska kod lekara.

* Tablete protiv „putnog“ povraćanja – antiemetici

Većina dece dobro podnosi put, ako im se podredi način putovanja. Ipak, postoje deca, ali i stariji koji imaju izraženu mučninu tokom putovanja kolima ili autobusom. Ovo se neretko završava povraćanjem, a teško da ima gore stvari od povraćanja, nezavisno od vrste prevoza. Kada su deca putnici treba učiniti sve da im se pred put rasterete stomačići (lagan obrok sa malo tečnosti), a da se voda tokom puta daje po principu »često po malo«. Ali, ako i pored toga deca imaju muku i povraćanje, a naročito ako se to dešavalo i ranije, možemo potražiti spas u tableticama protiv povraćanja.

Spasonosni lek je dimenhidrinat koji je svojevremeno proizveden kao preparat protiv alergija. Ovo jeste antihistaminik (lek protiv alergije), ali lako dolazi do mozga i tamo, smanjuje osećaj mučnine. Lek ima i sedativni efekat, tako da deca lepo odspavaju „turu“, umesto da se muče i povraćaju.

Lek se daje pre puta ili pre deonice puta koja je posebno teška, a NE kada se mučnina već pojavila (tada je obično kasno, jer deca povrate i lek).

Predškolsko dete može dobiti četvrtinu tablete (maksimalno 3 puta dnevno), a školskoj deci sleduje polovina do maksimalno jedne tablete (2 – 3 puta dnevno ako zatreba). Adolesecenti dobijaju dozu za odrasle: od jedne do dve tablete (dva do tri puta tokom dana).

Ovaj preparat se uglavnom dobro podnosi, a jedno od glavnih „sporednih“ efekata je pospanost deteta koja teško može da smeta. Nažalost, i željeni efekat leka – smanjenje mučnine, je takođe individualan – neka deca zaista prestanu da se žale na muku, ali kod druge ni maksimana doza ne pomaže.

Trovanje hranom na letovanju

Poznato je da je mnogim ljudima potrebno nekoliko dana da se aklimatizuju, jer sam boravak u „morskoj zoni“ i promena klime dovode do promena u organizmu, pa ukoliko ga još dodatno „šokirate“ neispravnim namirnicama i gaziranim pićima stvarate odličan teren za stanje trovanja.

Napadi trovanja su uglavnom vrlo karakteristični, jer su najčešći simptomi mučnina praćena jakim bolom u stomaku, povraćanje, proliv, dehidracija, a ponekad čak i povišena temperatura. Budući da se po njima lako može znati da ste se otrovali hranom, lekari savetuju da ne paničite već preduzmete nekoliko koraka „kućne terapije“, koja će pomoći da se što pre povratite.

– Prvo što bi trebalo da uradite jeste da sprovedete čajnu dijetu, a to podrazumeva da isključite mlečne proizvode i slatkiše, da jedete dvopek, supe iz kesice i bareno povrće, od koga su najblagotvorniji krompir i šargarepa. Potrebna je rehidracija, što znači da unosite dovoljno tečnosti u vidu nezaslađenih čajeva i napitaka. U apoteci možete kupiti takozvani medicinski ugalj (tablete karbo-medicinalis) i, uz pomenutu dijetu, uzeti jednu tabletu na dan koja će sakupiti toksine iz creva, pomoći njihovo izbacivanje iz organizma i sprečiti eventualnu dalju infekciju. Ukoliko ima indikacija da je neko iz vašeg okruženja s kim ste došli na letovanje takođe konzumirao istu hranu kao i vi, poželjno je da i taj neko uzme jednu tabletu medicinskog uglja kao preventivu. Hronični bolesnici bi u tim situacijama trebalo da se strogo pridržavaju svoje redovne terapije kako ne bi doveli do pogoršanja.

Hrana i voda koje ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima, lako postaju izvor zaraza, zbog čega neretko slušamo o tome da u određenom letovalištu dolazi i do pravih epidemija. Pojam trovanja hranom u širem smislu obuhvata sve one zdravstvene tegobe koje su izazvane nezdravom, pokvarenom ili otrovnom hranom. Uglavnom su nam poznata trovanja izazvana salmonelom ili stafilokokama, bakterijama koje su posebno rasprostranjene među životinjama čije meso konzumiramo. Simptomi trovanja se javljaju od šest do 24 sata nakon uzimanja zaražene hrane, i tada je moguće da se osećate kao da vas trese groznica. Jedina opasnost kod trovanja jeste što organizam tada može dehidrirati, a u slučajevima kada ostane bez dovoljno tečnosti i elektrolita, moguće je da primanje infuzije bude neophodno.

– Trovanje hranom najčešće uzrokuje naša nesmotrenost, kada ne proveravamo ispravnost namirnica, konzumiramo brzu hranu sa uličnih kioska gde, usled vrućine, neki sastojci mogu da se pokvare, zatim nedovoljno termički obrađenu ili neopranu hranu. S obzirom na to da se dijetalnom ishranom za svega nekoliko dana uklanjaju tegobe, funkcije creva vraćaju u normalu i opšte stanje organizma postaje bolje, obično nema potrebe za bilo kakvim specijalnim laboratorijskim analizama. Jedino ukoliko se stanje ni posle dijete ne popravlja, treba se obratiti lekaru za pomoć.

Šta treba da izbegavate?

– Na kioscima brze hrane ne uzimajte priloge u vidu majoneza, pavlake i drugih mlečnih proizvoda

– Ne kupujte mlečne sladolede na točenje i izbegavajte kremaste kolače iz staklenih vitrina u neurednim kafeterijama

– Ne pijte vodu sa česme

– Ne kupujte suhomesnate proizvode sa oštećenom ambalažom

– Proveravajte rok trajanja na pet ambalažama i konzervama

– Pre pripremanja hrane, dobro operite ruke vodom i tečnim sapunom, kao i pribor koji koristite u hotelskom ili apartmanskom smeštaju

– Čuvajte hranu isključivo u frižideru

– Vodite računa da meso koje spremate bude dovoljno termički obrađeno

Ne gutajte morsku vodu

Leto je i većina nas raduje se lepom vremenu i odmoru na moru i u prirodi. Vreme je opuštanja i lenčarenja, pa malo ko razmišlja o opasnim zamkama koje nam priroda postavlja u letnjoj sezoni. Na udaru smo visokih temperatura i štetnog sunčevog zračenja, što neretko izaziva sunčanicu, toplotni udar, opekotine i alergije. Na nas kidišu insekti, a neki od njih su prenosioci ozbiljnih bolesti. Hrana se lako kvari i uz ustajalu vodu može da bude uzrok manje ili više ozbiljnih stomačnih tegoba i oboljenja.

Sunčanica i toplotni udar

Toplim i sunčanim danima teško je odoleti. Druženje sa suncem za većinu ljudi je omiljena disciplina, a da nisu ni svesni koliko ih skupo može koštati. Preterano izlaganje suncu u kombinaciji sa visokim temperaturama može dovesti do sunčanice ili toplotnog udara. Na sunčanicu ukazuje opšta slabost, bledilo, pojačano znojenje, mučnina, grčevi u stomaku, dok se žrtve toplotnog udara žale na glavobolju i vrtoglavicu, povraćaju i imaju povišenu telesnu temperaturu. Za izbegavanje neugodnih posledica sunčevog zračenja lekari savetuju da sunčanje i sve ostale spoljne aktivnosti ograničimo na jutarnje i večernje sate. Period između 10 i 17 sati trebalo bi da je rezervisan za boravak u zatvorenom prostoru ili dubokoj hladovini. Uz ovo zlatno pravilo efikasna preventiva tokom letnjih žega je uzimanje tečnosti, negazirane vode i mlakog čaja. Umesto masne i začinjene hrane na trpezi su najpoželjniji sveže voće i povrće i barena jela. U letnjoj garderobi trebalo bi da preovlađuju komotna, pamučna i lanena garderoba, a obavezan rekvizit je šešir sa širokim obodom.

Žarka želja za preplanulim tenom može nas koštati promena na koži, koje ne samo da estetski narušavaju pojavu, već mogu ozbiljno da ugroze zdravlje. Za kožu je najopasniji maligni melanom koji može da se pojavi na bilo kom delu kože.

– Važno je pratiti svaku sumnjivu promenu na koži koja svrbi, raste, menja boju i oblik, a obavezna je poseta lekaru ukoliko se uoči mladež veći od šest milimetara u prečniku ili nepravilnih ivica.

Kao manje drastične posledice prepuštanja sunčevim zracima javljaju se opekotine od sunca, alergije, fleke, pege i prevremeno starenje kože. Koliko je sunce varljivo najbolje pokazuje podatak da UVA zračenje ima 1.000 puta manju sposobnost da izazove opekotine UVB zračenja, a ipak je odgovorno za 98 odsto štetnog dejstva sunca na ljudski organizam. UVB zračenje odgovorno je za osetne, ponekad bolne, opekotine koje se mogu zalečiti za nekoliko dana. Ipak, umirujući tretman jogurtom ili kiselim mlekom ne može da poništi oštećenja kože zbog prekomernog izlaganja suncu koje se ponavlja iz godine u godinu. Stručnjaci su otkrili da svaka opekotina iz detinjstva i mladosti udvostručava rizik od pojave raka kože.

Štetni sunčevi zraci pogubno deluju i na ćelije imunog sistema smeštene u koži. Za njihovu regeneraciju neophodno je čak šest nedelja, dok samo jedan dan prženja na suncu slabi imuni sistem za neverovatnih 50 odsto. Ako tome dodamo visoke temperature i veliku vlažnost vazduha, jasno je zbog čega su bakterijske i gljivične infekcije u porastu upravo u letnjem periodu. Posebno su ugroženi gojazni ljudi jer infekcije izazvane pojačanim znojenjem nastaju na kožnim pregibima.

– Znoj se duže zadržava na koži, dolazi do ojeda i to je idealno tlo za razvoj infekcija. Bakterijske i gljivične infekcije najčešće se javljaju zajedno.

Opasni insekti

Pojačano znojenje dlanova i stopala takođe vodi ka iritaciji kože, koja postaje podloga za brojne infekcije. Moguća je pojava crvenila, svraba, pucanja kože i ljuštenja, čak i pojave plikčića na tabanima.

– U zatvorenoj obući koža ne diše, znoji se i potpari, što povećava mogućnost za pojavu gljivica. Njih je neophodno lečiti uz pomoć lekara. U suprotnom, lečenje nije potpuno i gljivice se ponovo javljaju.

Lekari upozoravaju da leti zaboravimo na zatvorenu obuću, posebno patike. Savetuje se nošenje udobnih, kožnih cipela i sandala. Uopšteno govoreći, pojačana briga o higijeni i tuširanje više puta tokom dana neki su od načina da ljudi tokom leta izbegnu probleme sa kožom.

Ako naša pažnja generalno popušta leti, pod uticajem tropskih temperatura i snova o odmoru, insekti su tada spremniji nego ikad za napad. Čitava armija buba, komaraca, pčela, osa, krpelja i paukova izlazi i staje na put čovekovoj želji da uživa u prirodi. Njihovi ubodi mogu da izazovu neugodan bol, lagan ili nepodnošljiv svrab, manje ili veće otoke, ponekad alergijske reakcije i ozbiljna oštećenja kože koja su najava različitih infekcija i oboljenja. Kako se kome zalomi!

– Na mestima ujeda komarca obično se javljaju plikovi koji, kada se raščešu, postaju idealno mesto za bakterijske infekcije. Najugroženija su deca koja ne mogu da se uzdrže od češanja. Zato se preporučuju sredstva protiv komaraca i sredstva koja ublažavaju posledice ujeda. Ukoliko promena kože na mestu uboda počne primetno da se širi, obevezno se treba javiti lekaru.

Ako ne želite da izazivate sudbinu u bliskom kontaktu sa insektima, izbegavajte predele sa mirisnim cvećem, drvećem i grmovima, ali i slatkomirisne dezodoranse i parfeme. Ako se ipak zaputite na piknik u prirodu, na improvizovanoj trpezi ne bi trebalo da se nađu slatkiši i slatki napici koji su magnet za insekte.

U letnjem periodu posebna opasnost vreba od krpelja, prenosnika lajmske bolesti. Oni se najčešće nalaze na mestima gde se graniče šumske i travnate oblasti. Za efikasniju zaštitu od krpelja savetuje se oblačenje dugih pantalona i košulja dugih rukava pripijenih uz telo. Od pomoći mogu da budu i preparati protiv insekata. Ako do uboda ipak dođe, neophodno je obratiti se za pomoć lekaru.

– Prema nekim procenama u Srbiji je oko 30 odsto krpelja zaraženo. Zato je važno da niko krpelja ne čupa sam, već da se obrati lekaru koji će krpelja stručno odstraniti. Mesto uboda se obavezno prati i ako dođe do bilo kakve promene, javlja se lekaru jer je moguće da je došlo do pojave lajmske bolesti.

Lajmska bolest se leči antibioticima. Važno je reagovati u prvom stadijumu da bi se sprečila pojava težih i hroničnih oblika bolesti: hroničnih promena na koži, artritisa, oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema.

Udar na oči i uši!

Zaokupljeni brigom o koži, koja je na udaru sunca i upornih insekata, često zaboravljamo da ni oči nisu otporne na štetno sunčevo zračenje. Posledica ovog nemara može da bude zamućenje očnog sočiva ili katarakta. Najefikasnija zaštita su kvalitetne naočare za sunce koje štite od UVA i UVB zračenja i imaju stakla sa antirefleksom. Visoke temperature pogoduju pojavi bakterijskih infekcija očiju.

– Ove infekcije nastaju jer se leti ljudi više znoje i češće dodiruju oči rukama koje nisu baš uvek čiste. Infekciju izazivaju bakterije koje se inače nalaze na oku. Takođe, duži boravak ljudi u klimatizovanim prostorijama čini oči suvljim i podložnijim infekciji. Veštačkim suzama iz apoteke se osvežava oko.

U slučaju crvenila sa suzenjem, otokom i drugim dodatnim nelagodnostima u predelu oka neophodno je obratiti se stručnjaku.

Sezona kupanja je u toku. Plivanje istovremeno rashlađuje i održava telo u dobroj formi, ali ne smemo da smetnemo sa uma zdravstvene rizike kojima smo izloženi u vodi. Lekari upozoravaju na opasnost od hlora i preporučuju nošenje naočara za plivanje u bazenu.

– Hlor deluje isključivo nadražajno, on smanjuje otpornost oka i može se javiti kao preduslov za dobijanje očne infekcije. Posle kupanja u bazenu uputno je da se oči isperu troprocentnim rastvorom borne kiseline ili veštačkim suzama.

Štetne materije i mikroorganizmi iz ustajale i prljave vode su sasvim druga priča. Generalno, rizik od zaraze je utoliko veći ukoliko je vodena površina manja i slabije protočna. Zdrav razum ukazuje da je od prirodnih vodenih površina za kupanje najsigurnije more, čemu doprinosi prisustvo morske soli, a najrizičnija su mala jezera i bare. Kada je reč o bazenima, oni mogu da budu besprekorno čisti i savršeno sigurni ili pak zagađeni, što isključivo zavisi od ljudskog faktora. Gutanjem vode kupači su u opasnosti da iskuse neku od virusnih ili bakterijskih crevnih infekcija, praćenih prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Kontakt sluzokože oka sa prljavom vodom vodi ka virusnom ili hlamidijalnom zapaljenju oka, što su tipične bolesti kupača. Tokom kupanja u moru i bazenima slušni kanal je direktno izložen prljavoj vodi, što za posledicu može da ima zapaljenje uha. Pod upalama spoljašnjeg uha najčešće se podrazumevaju različite forme zapaljenja kože spoljašnjeg slušnog kanala.

– Ova oboljenja se u najvećem broju slučajeva javljaju leti, zbog izloženosti uva bakterijama u nečistim vodama za kupanje. Infekcija najčešće prodire kroz povređenu kožu kanala i izazvana je različitim bakterijama i gljivicama. Faktori koji doprinose nastanku ovih infekcija su kupanje u nečistoj vodi, čačkanje ušiju, nečistoća radnog mesta i slično.

Prvi simptom je bol koji se pojačava kako bolest napreduje. Ponekad se javlja sekret iz uva, povišena temperatura i nagluvost. Pacijenti često pokušavaju sami da reše problem pre nego što se obrate za pomoć lekaru.

– Koriste različite narodske lekove poput čuvarkuće, različitih ulja i belog luka. Takvo neadekvatno lečenje može imati za posledicu razvoj komplikacija i prelazak u hronične oblike bolesti.

Odgovarajuće lečenje, sastoji se od lokalne nege obolelog uva, antibiotske terapije i zabrane kvašenja uva. Da bi se sprečio nastanak upale spoljašnjeg uva, naročito kod ljudi koji imaju ponavljane upale, preporučuje se korišćenje zaštitnika (antifona) pri kupanju na kupalištima.

Meningitis i salmonela

Virusni meningitis najčešće se javlja leti i početkom jeseni, kada se građani razboljevaju konzumiranjem nečiste hrane ili piju vodu zagađenu fekalijama.

– Oko 90 odsto slučajeva virusnog meningitisa izazvano je virusima iz grupe enterevirusa. Većina ljudi koji se inficiraju enterovirusima se ne razbole ili imaju blage simptome bolesti. Zbog toga je teško sprečiti širenje virusa jer su oni sejači klica, ali samo mali procenat inficiranih razvije kliničku sliku virusnog meningitisa.

Put prenosa infekcije je različit. Neki se šire direktnim putem preko respiratornih kapljica (kašljem, kijanjem) i prljavim rukama, a neki indirektnim kontaktom (preko kontaminirane čaše, telefona) i na kraju kontaminiranom vodom i hranom. Pod vodom se podrazumeva voda za piće, ali i morska i bazenska voda koje takođe mogu da budu kontaminirane. Najefikasnija preventiva je temeljna briga o ličnoj higijeni i obavezno pranje ruku pre jela i nakon upotrebe toaleta. Turisti bi trebalo da uz sebe uvek imaju flaširanu vodu, a tokom kupanja da se uzdrže od ronjenja, gnjuranja i prskanja.

– Rizik od navedenih infekcija veći je kod dece uzrasta do tri godine, a za decu mlađu od godinu dana još veći, jer su mala deca još neotporna. Sedenje u plićaku i gutanje vode, karakteristično za decu, pogoduje nastanku većine infekcija.

Period inkubacije traje između tri i sedam dana dok se ne ispolje simptomi i u tom periodu virus se može preneti. Kliničku sliku virusnog meningitisa karakteriše ukočen vrat, povraćanje i fotofobija, a simptomi traju između sedam i deset dana. Tokom lečenja neophodni su mirovanje, nadoknada tečnosti i terapija za snižavanje temperature u ublažavanje glavobolje. Protiv ove bolesti, međutim, ne postoji vakcina.

Tokom letnjih vrućina vrebaju brojne stomačne infekcije i tegobe. Crevne zarazne bolesti se prevashodno prenose zagađenom hranom, vodom i prljavim rukama, mada je u nehigijenskim uslovima značajna i uloga muva u širenju infekcija. Najčešći izazivač je salmonela, od koje godišnje u Srbiji oboli u proseku oko 2.000 ljudi.

– Dolaskom leta i porastom temperatura javlja se češće oboljevanje od ove bolesti. Zato je neophodno da se mlečni proizvodi, prerađevine od mesa i proizvodi od jaja i mleka čuvaju na odgovarajući način, u frižideru do pet stepeni Celzijusovih. U suprotnom mogu da postanu pogodna sredina za razmnožavanje mikroorganizama.

Najčešći način širenja salmonele, koja pripada porodici enterobakterija, jeste putem zaraženih mesnih proizvoda, poput kobasice i šunke, koji su nedovoljno termički obrađeni u domaćinstvu. Utvrđeno je da se salmonela ne prenosi samo hranom, već i kontaktom sa ljudima koji su oboleli ili su kliconoše. Period inkubacije traje od 12 do 24 sata, kada se pojavljuju prvi simptomi bolesti: povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje i glavobolja. Stručnjaci napominju da je smrtnost retka, ali da građani moraju da vode računa o merama prevencije: termičkoj obradi i čuvanju hrane, kao i o ličnoj higijeni.

Infekcije usta

Stomatolog kaže da ne postoje karakteristične letnje infekcije zuba, ali je moguće da se aktiviraju već postojeće hronične infekcije.

– Izlaganje suncu tokom leta privremeno obara imunitet, zbog čega mogu da prorade već prisutne infekcije zuba. Pred odlazak na letovanje ne preporučuju se ozbiljnije intervencije na zubima, mada se ljudi često tek nekoliko dana pred odmor sete da popravljaju zube.

– Preporuka je da ljudi redovno kontrolišu zube. Pred letovanje mogu jedino da poprave manji karijes, ali ozbiljnije intervencije nisu dozvoljene.

Izlaganje suncu može da dovede do ispucalosti usana, perutanja i stvaranja tvrde kore koja otpada. Takvo stanje može da bude plodno tlo za nastanak infekcije u ustima. Kao preventiva preporučuje se korišćenje balzama za usta sa UV zaštitom.

Alergije

Od početka proleća do jeseni učestale su alergijske reakcije. Sve veći broj mladih ljudi u Srbiji alergičan je na polene cveta, trava i drveća. Prva na listi je zloglasna ambrozija. Smatra se da je oko deset odsto stanovništva alergično na njen polen. Ambrozija niče u proleće, a mnogi građani sa zebnjom očekuju kasno leto i jesen kada ova biljka cveta i proizvodi polen. On izaziva kijanje, svrab u nosu, suzne i crvene oči, kašalj i otežano disanje. Mogu da se jave i crveni pečati na koži i stomačne tegobe. Neke od preventivnih mera su: ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, držati zatvorene prozore od kuće i automobila, svakodnevno se tuširati i prati kosu, ne sušiti veš u dvorištu, redovno usisavati stan. Ukoliko je alergija uporna, neophodno je obratiti se lekaru koji prepisuje odgovarajuće antialergijske lekove.

Mere prevencije meningitisa za kupače:

Izbegavanje da voda uđe u usta i gutanje vode

Izbegavanje gledanja u vodi

Izbegavanje skakanja, prskanja, guranja pod vodu i slično

Ne zadržavati se u vodi predugo

Tuširati se čistom vodom nakon izlaska iz vode, jezera, bazena odnosno na kraju kupanja, a kod kuće ponoviti kupanje toplom vodom i sapunom

Nadziranje kupanja male dece

Poštovanje higijenskih pravila prilikom kupanja u bazenima (tuširanje pre ulaska u bazen, korišćenje sanitarnih prostorija i drugo)

Kuvanje i čuvanje hrane na letnjim temperaturama

– Najsigurnije je izbegavati kupovinu mesa koje je promenilo boju i miris, ili je unapred samleveno, ribu koja nema prozirne bistre oči i sladoleda koji je promenio boju ili ima kristale leda

– Prilikom kupovine lakokvarljivih namirnica važno je proveriti rok trajanja

– Prati ruke pre, u toku i posle pripreme hrane

– Brižljivo i temeljno kuvati sve namirnice životinjskog porekla na temperaturi višoj od 70°C (naročito živinu, svinjetinu, jaja i jela od mesa)

– Ukoliko se meso peče na roštilju, naročito ono sa kostima, treba ga peći duže na umerenoj temperaturi

– Pripremljenu hranu odmah jesti (ne čuvati je duže od 4h na temperaturi kuhinje)

– Termički obrađenu hranu brižljivo čuvati na temperaturi višoj od 60°C ili nižoj od 10°C (najbolje na +4°C u frižideru) i to u plitkim, pokrivenim posudama, ukoliko treba da se čuva duže od dva časa

– Sirovo meso u frižideru ne bi trebalo da stoji duže od jednog dana, kao ni povrće i voće

– Smrznuto meso ne otapajte na pultu ili u sudoperi, već u frižideru

– Povrće i voće pre stavljanja u frižider ne treba prati i trebalo bi ga odložiti u papirnim kesama ili platnenim krpama, a ne u plastičnim kesama jer se voda kondenzuje sa unutrašnje strane kese i namirnice brzo trule

– Pripremljena jela potrebno je dobro ohladiti pre stavljanja u frižider, a kuvana jela se na taj način mogu čuvati dva do tri dana

– Temeljno podgrejati kuvanu hranu

Zaštita od crevnih zaraznih bolesti

– Dovoljne količine higijenski ispravne vode za sve potrebe (piće, održavanje lične i opšte higijene)

– Redovno održavanje higijene ruku (pranje ruku tekućom vodom i sapunom posle svakog vršenja nužde i pre svakog obeda)

– Zaštita gotove hrane od fekalne kontaminacije

– Efikasno suzbijanje muva

– Efikasna borba protiv glodara

Još o trovanju hranom

Najčešće trovanje hranom je stafilokokno trovanje, posebno aktuelno u letnjem periodu. Ovo oboljenje počinje naglo sa veoma izraženom mukom, povraćanjem i jakim grčevima u trbuhu.

– Bolest traje od jedan do dva dana. Izazivač je bakterija stafilokokus aureus, koja proizvodi termostabilan toksin – ne uništava se kuvanjem. Put prenošenja je hrana prethodno kontaminirana stafilokokom koja se pod povoljnim uslovima u njoj razmnožila i izlučila svoj otrov. Najčešće su to poslastičarski proizvodi, poput sladoleda, torte, kolača, raznih kremova od jaja, zatim mesni proizvodi, a mogu biti i mleko i mlečni proizvodi.

„Egzotične bolesti“

Malarija je jedna od najozbiljnijih zaraznih bolesti koja, nažalost, može da bude uzrok smrti osoba koje putuju u tropske i suptropske zemlje. Čak i za kratak boravak u malaričnom području neophodne su zaštitne mere.

– Malariju izazivaju paraziti koji se nalaze u komarcima. Obavezno je korišćenje zaštitnih mreža i nošenje odeće dugih rukava i nogavica. Poželjno je izbegavanje većih površina sa leglima komaraca.
Malarija se javlja u mnogim delovima sveta, uključujući Centralnu i Južnu Ameriku, Haiti, Afriku, Indijski potkontinent, jugoistočnu Aziju, Srednji Istok i Južnopacifička ostrva. Rizik je najveći od sumraka do zore.

Izvor: Sokobanja.com

Priredio: Velibor Mihić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.