VREME ZANATLIJA NIJE PROŠLO

U modernoj eri kada je sve digitalizovano i kada je tehnologija zastupljenija nego ikad, vlada mišljenje da je vreme zanatlija davno prošlo. Međutim postoje ljudi koji to danas demantuju, što poštovalaca i mušterija, što porodica koje generacijama prenose zanat i bave se njim sa jednakim entuzijazmom.

 

Mlađe generacije će se sigurno zbuniti na pomen abadžija, klonfera, sarača, a njihovo delovanje je i danas prisutno, u manjoj meri zbog količine posla, ali nekada su bili popularni kao bilo koja radnja. Zanatlije smatraju da je jeftina roba najviše ugrozila rad jer se ljudima ne isplati da popravljaju i krpe nešto što na prvom mestu nije koštalo mnogo.

Koje su to najstarije zanatske radnje Balkana i kako opstaju pročitajte u ovom tekstu.

Zanatska radnja

Dva i po veka unikatnog nakita

U Podgorici se nalazi porodica koja 250 godina neguje filigranstvo. Marija i Alfred Lazari su i danas jednako predani poslu iako ga je sve manje. Od skoro je i njihov sin Anton pokazao veliko interesovanje za ovaj zanat što će produžiti rad ove porodice barem za još jednu generaciju. Tvrde da u Crnoj Gori ima još veliki broj zaljubljenika u filigranstvo i da su oni koji ih posećuju impresionirani njihovim radom koji se i danas zasniva na korišćenju iglica, pinceta, klešta kako bi izradili najfinije komade nakita i ukrase na različitim predmetima.  

Postoji i dalje veliki broj negovatelja ovog zanata, a zlatare koje Beograd nudi danas, kao i ostale prestonice, su u porastu i pariraju u potpunosti ostatku Zapada.

Berbernica koja spaja

U Vrnjačkoj Banji nalazi se berbernica koja je poznata jer je prikazana u mnogim domaćim filmovima i serijama. Pored toga što je stara zanataska radnja, berbernica je i mesto za druženje.

Banjičani tvrde da je ova radnja tu minimum jedan vek koliko je i star hotel Sloboda na istom mestu. Trenutni majstor je tu od 1973. godine, a ima tri šegrta koji uče zanat i pomažu. Za ovaj zanat, majstor tvrdi, da je najbitnije imati laku ruku. Da ovaj posao još neko vreme neće zamreti dokazuje činjenica da ovo mesto stalno prima nove učenike.

Dva veka tradicije proizvodnje papuča

Sarajevska radnja Kalajdžisalihovića jedna je od najstarijih koji se bave istim zanatom od 1822. godine. Ova porodica se ističe po svojim prepoznatljivim sarajevskim papučama koje se nazivaju paun.

Zanatska radnja

Ovaj zanat se prenosi vekovima sa oca na sina, a proizvodnja papuča se nije promenila od početka proizvodnje. Ova porodica poštuje određene dezene i geometriju koju ne menjaju. Zanimljivo je da je svaki par papuča unikatan, a da za njihovu izradu je neophodno minimum šest sati rada. Činjenica je da je ranije narod bio značajno opterećeniji sujeverjem po pitanju obuće i odeće, pa ne čudi što je ovaj tip zanata nekada bio daleko popularniji.

Poslednji zagrebački kovino-pojasari

U Zagrebu i dalje postoji radnja koja može da vam zameni ručku na džezvi. Iako rade daleko ozbiljnije stvari, ovo sigurno niste znali. Otac Dražen i njegov sin Luka nemaju nikakvu konkurenciju u poslu, a život su posvetili izradi tanjira, sudopera, pepeljara, svećnjaka, delovovima strojeva.

Zagrebački kovino-pojasari rade sa gvožđem, mesingom, bakrom, aluminijumom… Tokom svoje karijere Dražen je radio najrazličitije poslove, a u vreme kad je posao bio najobimniji čak su izgradili kupolu tornja za crkvu u Rijeci. Ranije su bili upošljavani i za izradu šampionskih pehara, međutim danas se oni uglavnom prave od plastike. Oni su jednako posvećeni poslu i ne odustaju od njega iako je činjenica da on jenjava.

Bombondžija Bosiljčić opstaje

Priča ovog mesta počinje davne 1936. godine, a lokacija joj se smenjivala od Ustaničke ulice, preko Obrenovca do današnje lokacije na Savamali u Beogradu. Svojevremeno je postajalo oko 120 zanatskih radnja koji su prodavali bombone i ratluke da bi danas samo oni opstali.

I danas, sve rade sa velikom ljubavlju i jednakom strašću. Ratluk prave svakodnevno što je ujedno najprodavaniji slatkiš u radnji za koji mušterije ističu da je uvek mek i da se topi u ustima. Bosiljčići recepturu nisu menjali, kao ni enterijer, ali ni ćiriličan natpis. Odbijaju svaku vrstu modernizacije, a izgleda da je to upravo razlog zašto mu se i danas svi vraćaju.

Ova lista može biti mnogo duža jer Balkan ipak bastion starih zanata, a sigurno je da svako zna barem jednu čuvenu radnju. Sledeći put kad pomislite na njih ili prođete pored, ne zaboravite da svratite i produžite im vek.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.