Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Polisaharidi i koje vrste polisaharida imamo

POLISAHARID

Šta su polisaharidi i kako deluju? Koji su tipovi polisaharida? Sigurno ste čuli za skrob i glikogen, ali saznajte malo više

 

Polisaharidi prestavljaju polimerne ugljenohidratne molekule koji sadrže brojne monosaharidne ili disaharidne jedinice. U suštini predstavljaju proste šećere povezane glikozidnom vezom. Netopljivi su u vodi i nemaju sladak okus. Imaju ogromnu ulogu u telu. Nazivaju se i glikanima.

Njihova glavna uloga je da pomognu organizmu da skladišti enegiju koju dobijamo hranom.

Postoje 2 tipa polisaharida koji imaju ovu ulogu. To su skrob i glikogen.

Polisaharid u hrani Polisaharidi i koje vrste polisaharida imamo

Takođe osim ovog tipa polisaharida postoje i strukturni. Uloga strukturnih jeste da daju čvrstinu ćelijskom zidu. U ovu grupu spadaju celuloza i hitin.

Polisaharidi su zastupljeni u svim živitn organizmima, bilo kao gradivna ili rezervna energetska materija. Kao gradivna kotnponenta, celuloza ulazi u sastav ćelijskih zidova biljaka. Najzastupljeniji rezervni polisaharid kod biljaka je skrob, a kod životinja glikogen. Od ostalih polisaharida, posebno su značajni i interesantni hitin, pektin, heparin i agar.

Skrob predstavlja kratkotrajno energetsko skladište, koji se sastoji iz amiloze i amilopektina. Predstavlja krajnji produkt fotosinteze. Deponuje se u hloroplastima biljaka ili specijalnim leukolastima nazvanim amiloplastima. Izvori skroba predstavljaju pirinač, krompir, brašno, banana, leguminoze (pasulj, grašak , boranija). Iako hrana bogata skrobom ima lošu reputaciju da predstavalja hranu bogatu kalorijama, oni su bitan izvora vlakana, kalcijuma, gvožđa i vitamina u svakodnevnoj ishrani.

GoldenSwedenBitte-728x90

Glikogen sa druge strane deluje kao dugutrajno energetsko skladište. Uglavnom njega proizvode jetra i mišići, ali može nastati u procesu koji se naziva glukogeneza, koji se dešava u mozgu i gastro intestinalnom traktu. Glikogen se za razliku od skroba razgrađuje mnogo brže i omogućava brzo zadovoljenje energetskih potreba.

Iz ovoga proizilazi da se skrob nalazi u biljkama a glikogen u životinjama.

Takođe osim skroba i glikogena u energetske polisaharide spade i inulin. Nalazi se u korenu nekih biljaka i inulin se ne metaboliše u ljudskom organizmu. Koristi se za ispitivanja funkcije bubrega uključujući glomerularnu filtraciju.

Mnogi organizmi lako vare skrob i glikogen, razbijajući ih na molekule glukoze, dok celulozu i hitin ne mogu da vare.

Ipak, celuloza i hitin su veoma važni za čoveka. Obezbeđuju jako bitan hranjiv sastojak koji se naziva dijetarno vlakno. Dijetarno vlakno ubrzava apsorpciju menjajući način na koji se nutrijenti apsorbuju. Rastvorljiva vlakna vezuju žučne kiseline onemogućavajući im da uđu u telo i samim tim da od njih nastane holesterol. Ovo ima za posledicu smanjenje nivoa holesterola.

Takođe smanjuju apsorpciju šećera, normalizuju nivo masti u krvi. Smatra se da korišćenje dijetarnih vlaka smanjuje rizik od dijabetesa ali ovakve tvrdnje nisu dokazane.

Celuloza danas igra bitnu ulugu u tekstilnoj i papirnoj industriji. Nalazi se uglavnom u voću i povrću uključujući jabuke, spanać, badem i bela pšenica celog semena.

Hitin ima sličnu strukturu kao celuloza. Nalazi se u ćelijskom zidu gljiva.

BioLiver-728x90

Pektini su polisaharidi koji se susreću u plodovima jabuka, krušaka, dunja i drugih vrsta tvrdog voća. Po hemijskotn sastavu pektin je politner galakturonske kiseline. U kontaktu sa vodom jako bubri i daje pihtijastu masu.

Heparin je polisahmid izoliran iz jetre. Ima funkciju sprečavanja koagulacije, odnosno prevodenja protromnbina u u trombin i fibrinogena u fibrin. U svojoj strukturi ima glukozamin, glukurosku kiselinu i 4-5 molekula sumporne kiseline po jednmn tetrasaharidu. Jedno je od najkiselijih jedinjenja u organizmu i ima poseban značaj u medicini kod slučajeva razbijanja tromba (koagulata krvi), uzimanja uzoraka krvi za analizu itd.

Agar-agar je polisahatid morskih algi. Strukturno se sastoji od D i L-galaktoza, vezanitn 1,3 glukoznim vezmna. Slično skrobu, ima nerazgranatu komponentu (agarozu) i razgranatu (agaropektin). U vreloj vodi daje sol-stanje koloidnog rastvora, koji pri hladenju prelazi u gel. Dobro bubri vežući međućelijski oblik vode. Zahvaljujući tome, upotrebljava se kao podloga (u koju se dodaju hranljive tvari) za uzgoj bakterija, kulture tkiva, te za elektroforetsko razdvajanje proteina

Milan Popović

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter