NE TRAŽI ME VIŠE…
Bila sam mladost
koja je jedva čekala
da se razbokori
u lepoti življenja.
Ušetao si mi u život
kao šetač mojim stopama.
Ni slutila nisam
da ću postati Amorov ranjenik.
Tvoje reči mi odzvanjaju
kao dobovanje potkovanih konja
u galopu po kaldrmi.
Skupila sam ih u nedra
i pretvorila u jecaj.
Slile su se suze ko zna od kada
spregnute u očima.
Izmešane s kišom
odnele su poruke boli i tuge.
Sada, kada sam pokidala sve ulare
kojima si me vezao,
šćućurena u zagrljaju drugog
duša mi se probija
kroz senke visokog drveća
lako kao pero
i osmeh mi licem titra.
Ne traži me više
u mirisu jorgovana.