GLODARI KAO LJUDI
Još jednom je nagrađivani animator Stiv Kats (Steve Cutts) pogodio u svom briljantnom kratkometražom animiranom filmu „Sreća“ srž našeg društva i vremena u kojem živimo!
Video počinje dobro poznatom trkom pacova (jurnjavom za novcem), gde su glodari jasno predstavljeni u kontekstu ljudskih bića, a njihovo društvo predstavlja naše.
Na stanici se okupljaju u ogromnom broju da otputuju na destinaciju „nigde“.
Tužno, ovo je upravo ono gde većina ljudi trenutno ide.
Mnogobrojni bilbordi i reklame mogu se videti u pacovskom društvu, svi tvrde da prodaju sreću, upravo ono što stoji iza mnogobrojnih marketinških strategija.
Manipulacija ljudskim asocijativnim sećanjima i emocijama, tako da će kupiti stvari koje im nisu potrebne zato što misle da će im to doneti sreću. Zvuči poznato?
Tu je takođe i limenka „Some“ koja se reklamira u različitim delovima filma.
U nagrađivanoj noveli Oldosa Hakslija „Vrli novi svet“ soma je droga koju vladajuća klasa koristi za distrakciju i umirenje masa.
Film posebno prati jednog pacova koji je u potrazi za srećom.
On kupuje stvari koje mu ne trebaju, prisustvuje crnom petku (rasprodaja), kupuje sebi novi sportski auto, a na kraju i farmaceutsku drogu (lekove), sve u potrazi za srećom.
Jasno, ovo je čovek modernog doba.
Nažalost on ne pronalazi sreću. Ne želeći da odustane počinje da juri novčanicu od 100 dolara.
Pre nego što shvati šta se zaista dešava jer je previše fokusiran da uhvati novac, shvata da je previše kasno i da je upao u zamku novca, što ga je pretvorilo u nesumnjivu žrtvu jurnjave za novcem poput svih ostalih.
Kako da sačuvamo sebe od zamke sreće?
Svesna i inteligentna manipulacija organizovanim (ustaljenim) navikama i mišljenjima je važan element u demokratskim društvima.
Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva formiraju nevidljivu vladu koja je stvarna vladajuća snaga. Nama upravljaju, naše mišljenje oblikuju, naše ukuse formiraju ljudi za koje nikad nismo čuli.
Pogledajte ovaj kratki film koji će vas naterati da razmislite!
Svi sve znamo ali nikako da se otrgnemo iz kandži “ modernog “ društvenog poimanja sreće u životu.
Ja sam pre par dana napravio prvi korak, ostao sam onlajn ali bez fb, insta, twitt i ostalih bespotrebnih aplikacija.
Čak ni po cenu čuvenog izgovora ja to samo koristim da bih ostao u kontaktu sa dalekim rođacima, tj. prijateljima koji su u inostranstvu. Da sam ponosan, malo je reći. Tih dodatnih sat vremena dnevno koliko sam ih koristio, za koje znam da su uzalud izgubljeni, sada s’ uživanjem “ trošim “ na manje moderne stvari. I slobodno mogu da ustanem i kažem – da, srećniji sam bez njih. I to osećam svakim danom sve više.