PRE ILI KASNIJE
Pre ili kasnije, svima nam se to desi
slušamo svoju ljubav kako govori da je život jadan
i da ništa ne ide kako treba
glava naše ljubavi je duboko uvučena u ramena
ruka naše ljubavi je pomalo hladna
iako prsti prebiraju po našim prstima odsutno
trepavice naše ljubavi su vlažne
ali to može biti od hladnoće koja dolazi kroz prozor
ili naprosto zato što naša ljubav odbija da trepne
kažemo: ali ono letnje jutro, zar se ne sećaš
kažemo: onaj pas koji nas je pratio danima po plaži
kažemo: sećaš se pčele koja je branila svoju smokvu
ljubav odmahuje glavom nemoćno kao da sve to izmišljamo
i u nekom času pomislimo da se to sve zaista desilo nekom drugom
a ne ovim turobnim ljudima, okrenutim ka mutnom prozoru
ljubav ko zna zašto gubi reči u vazduhu čim otvori usta
i od njih ostaje samo para koja potom magli ogledalo
vidimo te dve senke koje sede s rukom u ruci
i mislimo: to ne možemo nikako biti ljubav i ja
ali onda jedna senka ustaje i istog časa ustaje i ljubav
stavlja kapuljaču na glavu i osvrne se praznim pogledom
povedi me sa sobom, kažemo svojoj ljubavi, ili samo nameravamo
ali ljubav više ne zna ni kud bi da se uputi
kažemo: onaj hotel na rubu grada, s pogledom na fabriku
kažemo: najmanji sapun na svetu koji nam je ispadao iz ruku
ali ljubav i dalje odbija da trepne
i reči se gube u vazduhu čim otvori usta
ljubav stavlja ruke u džepove i kao da kaže
ne postoji više to mesto
na kom se događa
radost.