Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Principi Makrobiotike – šta preporučuje makriobiotika u ishrani

MAKRO BIOS

Koji su neki jedinstveni principi makrobiotike i makrobiotičke ishrane? Makrobiotika i koje namirnice treba da koristimo, a koje da izbegavamo?

 

Makrobiotika potiče od grčkih reči macros (veliki) i bios (život), što u prevodu znači dugovečan život

U antičko vreme ovaj termin je označavao način življenja koji vodi ka dužem i zdravijem životu. Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, који makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Džordž Ošava koji je svoju svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj orijentalnoj i japanskoj medicini.

Šta su Principi Makrobiotike - šta preporučuje makriobiotika u ishrani

Krajem pedesetih godina, Džordž Ošava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga Avelina, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.

Ne postoje jedinstveni makrobitoički recepti za celi svet. Svaka posebna životna sredina ima svoju posebnu  makrobiotiku, svoje posebne namirnice i svoje specifične recepte, bazirane na domaćim namirnicama. Makrobiotička ishrana pruža rešenje za kvalitetan i srećan život bez brojanja kalorija. Ovakvim načinom ishrane postajete vitalniji, vedriji i smireniji.

Makrobiotska ishrana sastoji se od 40 % žitarica, 35 % povrća (mahunarke, proizvodi od soje, tofu sir).

Principi makrobiotike su da voda bude čista (filtrirana), a hrana organski gajena, da se s ljubavlju priprema i da se uživa u svakom trenutku svog života. Od žitarica koristimo: pšenicu, pirinač, ječam ovas, raž, proso, zatim sezonsko povrće i voće, mahunarke i proizvode od soje (tofu, tempeh), alge, orašaste plodove, kondimente (miso, tamari, šoju, kuzu, umeboši šljivu), nerafinisana biljna ulja (susamovo, suncokretovo), koštunjavih plodova i voća i kao i specifičan način jedenja koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i o temeljnom žvakanju hrane pre gutanja.

Principi makrobiotike insistiraju na što je moguće više prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele veće procese prerade. Što se hrane životinjskog porekla tiče, u makrobiotici se insistira na izbegavanju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.

Makrobiotička ishrana je samo jedan aspekt mnogo šireg pojma nazvanog makrobiotika, koji pored posebnog režima ishrane podrazumeva filozofiju, način i stil života, odnosno shvatanje sveta i događaja u njemu kao večite interakcije dve suprotne sile, nazvane jin i jang.

Principi makrobiotike su:

  1. Hrana koji konzumiramo treba da bude u skladu sa našom opštom tradicijom

Sve doskora većina istočnih  i zapadnih naroda imali su ishranu koja je bila zasnovana na integralnim žitaricama i domaćem povrću. Životinjski proizvodi, uključujući mlečne proizvode, korišćeni su ređe nego danas, obično u vanrednim okolnostima. Meso i mlečni proizvodi su bili veoma malo zastupljeni, uglavnom u specijalnim prilikama (za vreme verskih praznika i na velikim porodičnim proslavama). No, čovekova ishrana se postepeno menjala od prirodnih biljnih namirnica ka životinjskim i rafinisanim namirnicama koje su danas najviše zastupljene u ishrani.

  • Počnite postepeno menjati navike u ishrani jer naš sistem za varenje ne može odmah u potpunosti da upotrebi sve korisne sastojke iz žitarica i povrća.
  • Meso zamenite belom ribom, a količine postepeno smanjujte kako se budu menjale vaše potrebe i vaše čulo ukusa.
  • Potrudite se da odmah prestanete da koristite šećer, kafu, veštački obojene čajeve i industrijske namirnice koje sadrže hemijske proizvode. Umesto njih koristite kafu od žitarica, prirodne biljne čajeve i sveže povrće
  1. Makrobitička ishrana je zasnovana na principu balansa jin-janga

Temelji makrobiotike zasnovani su na principima sadejstva dve suprotne energije koje makrobiotičari nazivaju jin i jang, pri čemu se vodi računa da ove energije budu usklađene u životu i samoj ishrani, tako da nijedna ne prevagne, a sve u cilju postizanja idealne ravnoteže istih. Jin energija označava širenje, a jang energija skupljanje. Ove dve energije, iako suprotstavljene jedna drugoj, međusobno su uvek povezane i dopunjuju se.

Važno je postići njihovu ravnotežu u organizmu. Višak ili manjak jedne ili obe od ovih energija u organizmu izaziva određene poremećaje. Prema makrobiotičkom učenju, svaka pojava u prirodi, kao i sama hrana, karakteriše se većim ili manjim prisustvom jina ili janga u sebi.

  1. Hrana treba da bude prilagođena klimi u kojoj živimo i jin-jang principu

Naša ishrana treba da bude u skladu sa klimom i da joj bude prilagođena. Bitno je i da se jedu samo one namirnice koje se uzgajaju u našem klimatskom podneblju, pa bi stanovnici Evrope trebalo da „preskoče“ voće i povrće, kao i začine koji dolaze iz Azije, Indije, Južne Amerike, Afrike, jer ne prijaju osobama koje nisu iz tog klimatskog podneblja. Više jin klima severnih krajeva zahteva odabiranje nešto više jang namirnica i stavljanje naglaska na više jang načine kuvanja.

S druge strane, u tropskim krajevima ravnoteža se održava odabiranjem više jin namirnica, pri čemu se manje koriste so, pritisak, vatra i drugi više jang elementi u procesu kuvanja. Mi narušavamo prirodni ekološki način hranjenja ako u svoj jelovnik uključimo namirnice iz klimatskih oblasti različitih od one u kojoj mi živimo. Zbog toga ljudi koji žive u oblasti umerene klime, kad god je to moguće, treba da izbegavaju uzimanje banana, ananasa, citrusnog voća, kafe, začina i drugih proizvoda tropskog porekla.

BioGast kapi za Helikobakter pilori

Možemo ipak da sačuvamo zdravlje i uzimanjem veoma kvalitetnih namirnica koje su uvezene iz oblasti sa klimom sličnoj našoj, mada bi bilo idealno da se naša ishrana sastoji većinom od namirnica koje uspevaju u našoj okolini.

  1. Naša ishrana tako]e treba da bude u skladu sa godišnjim dobom.

Korišćenjem ovog principa omogućavamo našem organizmu da se prilagodi godišnjim dobima. Makrobiotika nastoji da stanje našeg organizma dovede u sklad sa svim sezonskim promenama i čini to na taj način što u hladnim zimskim mesecima stavlja naglasak na jang namirnice i metode kuvanja, dok je tokom leta u makrobiotičkoj ishrani naglasak više na jin, svežim i lako kuvanim namirnicama.

Danas većina ljudi tokom čitave godine ima srazmerno jednoobraznu ishranu; na primer, često jedu sladoled i piju bezalkoholna pića preko zime, a jaja, meso i druge životinjske proizvode po letnjoj vrućini.

Takva ishrana ne omogućava prilagođavanje našeg organizma promenama godišnjih doba. Makrobiotika nastoji da stanje našeg organizma dovede u sklad s ovim sezonskim promenama i čini to na taj način što u hladnim zimskim mesecima stavlja naglasak na više jang namirnice i metode kuvanja, dok je tokom leta u makrobiotičkoj ishrani naglasak na više jin, svežim i lako kuvanim namirnicama.

Jin hrana je ˝hladna˝, manje slana, sadrži kalijum. Jang hrana je ˝topla˝, sadrži više natrijuma. Postoji mnogo načina za kombinovanje namirnica ove dve grupe kako bismo uspostavili ravnotežu u ishrani koja je cilj makrobiotike. Jedan od primera je da je poželjno jesti ˝toplu˝ hranu kada je hladno i obruto.

Prema mišljenju kineskih stručnjaka za makrobiotiku u jang se svrstava sledeća hrana: meso, sirevi, jaja, morski plodovi, živinsko meso.

Jin namernice bile bi: med, šećer, sladoled, tropsko voće i povrće, mleko, jogurt.

Potrebno je da, koliko god je to moguće, zasnivamo našu ishranu na namirnicama koje su prirodno dostupne u našem kraju u određeno godišnje doba, odnosno koje možemo prirodno uskladištiti, ne koristeći veštačke metode zamrzavanja, konzervisanja ili hemijskog tretiranja radi zaštite od kvarenja.

Žitarice, mahunarke, morske alge, fermentisane namirnice kao što su miso pasta i tamari sos, makrobiotička turšija i ostale namirnice koje u prirodnom stanju mogu da se čuvaju na hladnom i suvom mestu tokom čitave godine, treba da sačinjavaju najveći deo naše ishrane.

  1. Odabir namirnica koje treba da koristite u ishrani je individualan 

Naša ishrana treba da se razlikuje zavisno od ličnih potreba. Svaka osoba ima različite potrebe, zasnovane na takvim varijablama kao što su životno doba, godišnje doba rođenja, ranije navike u jelu, fizička kondicija, vrste aktivnosti. Sve ovo moramo uzeti u obzir kada biramo i pripremamo svoju svakodnevnu hranu.

Sve ovo moramo uzeti u obzir kada biramo i pripremamo svoju svakodnevnu hranu. Pošto je svaka osoba jedinstvena, ne postoji dvoje ljudi koji treba ili mogu da jedu isto.

  1. U ishrani treba da bude zastupljena organska hrana

Organska hrana proizvodi se na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Samo tako proizvedena hrana može se nazvati zdravom hranom i pružiti nam ono što je našem organizmu potrebno za normalno i zdravo funkcionisanje. Ne tako davno druge hrane nije ni bilo. Zato ni danas ne smemo zaboraviti šta nam priprema priroda, a šta čovek u hemijskim laboratorijumima.

BioLiver-728x90

Poznato je da organski proizvedena hrana sadrži i do 50% više hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave organske hrane se bitno razlikuje od veštački proizvedene, to je ono što  svima nama pruža potpuno uživanje.

     7. Naša hrana treba da ima privlačan ukus i lep prirodan izgled.

Treblo bi da u hrani u  potpunosti uživamo. Jednostavne, prirodne, integralne namirnice, ako su na odgovarajući način pripremljene i estetski servirane, najviše prijaju. Ne bi trebalo da imamo osećaj da sami sebi uskraćujemo bilo koji poseban ukus ili vrstu namirnica, već da shvatimo da se upravo zahvaljujući makrobiotici naša sposobnost uživanja u različitim ukusima razvija.

  1. Put do zdravlja

I medicina je naučno potvrdila da zdrava ishrana po principima makrobiotike može da spreči i izleči mnoge bolesti i zdravstvene tegobe. Sa gledišta makrobiotike, najveći broj namirnica nije ni štetan ni koristan sam po sebi. Stvar je u tome kako ih koristimo – koliko često, u kojim količinama i u kombinaciji sa kojim drugim namirnicama. Prema makrobiotici. i zdravlje i bolest u velikoj meri stvaramo mi sami. Bolest nastaje ako poremetimo prirodnu ravnotežu jin i jang energija unutar svog sistema. 

Kao što se iz svega ovoga može zaključiti, makrobiotički način ishrane nije strogo određen i utvrđen režim ishrane. On je zasnovan na fleksibilnom prilagođavanju našoj sredini.Usvajanjem makrobiotičke filozofije i ishrane živećete više u skladu sa prirodom. Kada jednom počnete da nabavljate i koristite prirodne i zdrave sastojke, da biste pripremili privlačne i ukusne obroke, počećete da uviđate da se prosto hranite kako je to priroda odredila čoveku. Istovremeno, počećete da shvatate da je pravilna ishrana ključ ka zdravom, slobodnom i srećnom životu.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280