Šta je fisura i kako se leči analna fisura – Dr Milena Šćepanović

PRSKOTINA ČMARA

Analna fisura je ranica ili prskotina kože analnog kanala. Česta je bolest kod mlađe populacije i podjednako je zastupljena u oba pola. Javlja se i kod dece i kod njih je najčešći razlog krvarenja.

Analna fisura se najčešće javlja na prednjem (6h) ili zadnjem delu (12h) analnog kanala i to kod 90% pacijenata. Na prednjem delu znatno je češća kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko se fisura javi van ove lokalizacije, sa strane, treba sumnjati na neku od zapaljenskih bolesti creva, zbog čega treba sprovesti kompletno gastroenterološko ispitivanje.

Ranica se nalazi na samoj analnoj ivici i često se previdi zbog svoje veličine i nabora kože u ovoj regiji. Obično se sumnja na nju postavi na osnovu tegoba koje pacijent navodi, a onda se pregled radi pažljivo. Zbog bola, pregled se ponekad radi primenom anestetske kreme.

Najčešće je dužina fisure oko 1 cm, od čega se jedan deo nalazi spolja a drugi se pruža u unutrašnjost analnog kanala.

Uzrok nastanka fisure

Analna fisura najčešće nastaje kao posledica zatvora i tvrdih stolica kao i naprezanja prilikom pražnjenja. Takođe može nastati posle čestih stolica i dijareja, proliva.

Njenom nastanku pogoduje dugo sedenje, posebno na wc šolji.

Podela fisura

Fisure delimo na akutne i hronične. Akutne fisure traju kratko i karakteriše ih jak bol i jak spazam mišića čmara. Pod hroničnim fisurama podrazumevamo one koje traju dugo, nekoliko meseci, a tačnije: one fisure koje ne zarastu za 6 nedelja, iako se i neke fisure koje traju kraće ali imaju karakteristične znake hroniciteta svrstavaju u hronične.

Simptomi analne fisure

Klasični simptomi analne fisure su bol i krvarenje.

Bol je jak i obično je jači posle defekacije. Obično traje nekoliko minuta, ali može trajati i nekoliko sati. Krvarenje je obično blago i najčešće se javlja samo na toalet papiru, mada nekada može biti i jače, u vidu nekoliko kapi ili može i izostati. Pored toga, pacijenti često navode svrab, pečenje i često napipaju izraslinu koju opisuju kao hemoroid. Ova izraslina je obično mala, veličine graška ili prosa, i naziva se „stražar hemoroid“.

Sličnu promenu nalazimo i u analnom kanalu gde se ona naziva „hipertrofična analna papila“. Ove promene su karatkteristika hroničnih analnih fisura.  Hronične analne fisure češće manje bole.

Ponekad može doći do razvoja infekcije na dnu fisure što dovodi do nastanka abscesa koji se može isprazniti i formirati kraću, površnu, analnu fistulu.

Terapija analne fisure

Lečenje fisure počenje korekcijom ishrane u pravcu omekšavanja stolice, a potom i upotrebom preparata koji omekšavaju stolicu. Savetuje se ishrana bogata vlaknima i dosta tečnosti. Pacijentima obično prijaju tople kupke koje opuštaju mišić.

Lekovi za analnu fisuru

Osnovni lek u lečenju analne fisure je 0.2% gliceril-trinitrat – nitroglicerin u vidu masti. Lek deluje tako što opušta mišić, čime i bol nestaje. Sama ranica postepeno zarasta. Tokom prvih par dana upotrebe leka može se javiti glavobolja koja je normalna reakcija na lek i prolazna je. Sa primenom leka treba nastaviti ukupno dva meseca. Radi olakšanja bola može se koristiti anastetik u vidu kreme ili gela.

Pored ovog leka u lečenju se koriste masti sa blokatorima kalcijumskih kanala kao što su nifedipin i diltiazem. Ove kreme daju slične rezultate lečenja.

Od prirodnih krema mogu pomoći i biljni melemi. Oni su posebno efikasni kod fisura koje su hronične i nisu bolne. Preporučujemo biljnu kremu Biobalzam koja se može koristiti duži vremenski period i isto tako i kod dece.

Pored terapije mastima, analna fisura se može lečiti injekcijama Botulinskog toksina, Botoxa, sa sličnim rezultatima kao i lokalna upotreba nitroglicerinske masti. Najbolji rezultati ovakvog lečenja postižu se u akutnoj fazi bolesti kada postoji spazam mišića.

Operativno lečenje analne fisure predstavlja „zlatni standard“ u lečenju analne fisure, iako se ono danas ređe koristi zbog dobrih rezultata koji se postižu lokalnom terapijom. Operacija podrazumeva zasecanje malog dela mišića, sfinktera, što se naziva „lateralna sfinkterotomija“. Na ovaj način se rešava spazam mišića koji omogućava fisuri da zaraste.

Kod hroničnih fisura koje su ožiljno izmenjene potrebno je ukloniti „stražar hemoroid“ i „hipertrofičnu analnu papilu“, što se može raditi i izolovano ili zajedno sa lateralnom sfinkterotomijom.

Fisura se često javlja zajedno sa hemoroidima i kod osoba koje povremeno imaju hemoroidalne tegobe, zbog čega se ne dijagnostikuje na vreme. Ovi pacijenti tegobe koje imaju često smatraju posledicom svoje hemoroidalne bolesti zbog čega započinju lečenje kremama protiv hemoroida. Ovakav način lečenja može olakšati tegobe, čak i zalečiti neke od površnih fisura, ali se one mogu ponovo javiti.

Postavljanje pravovremene dijagnoze je važno, jer je lečenje najuspešnije u akutnoj fazi.

Dr Milena Šćepanović

Ako imate fisuru ili sumnjate da ste dobili analnu fisuru, nalazite kapi krvi u stolici, imate jak bol ili svrab u čmaru, napipavate izrasline na čmaru, onda možete zakazati proktološki pregled ili intervenciju kod Dr Milene Šćepanović koja je naš vodeći proktolog i lekar za fisure u Beogradu. Termine pregleda ili intervencije možete zakazati u u proktološkoj hirurškoj ordinaciji ProktoMed, ulica Mileševska 63, na Crvenom Krstu, Beograd – klikni na sledeće telefone:

+381 64 98000 90

+381 11 244 71 36

Bez mnogo čekanja i stajanja u redovima, u sjajnim uslovima, dobićete pregled savesnog i ozbiljnog lekara i preporuku za terapiju. Savremena infrastruktura, oprema, stručnost medicinskog osoblja i naš proktolog pružiće vam maksimalnu pažnju i posvećenost vašem zdravlju.

www.proktomed.rs