NOĆ POSLE BITKE NA CERU

noć posle

Blistaju od zvezda plavetna nebesa,
noć zavila zemlju u crnu kadivu;
nečujno sa grana bistru rosu stresa
mlad voćnjak pod Cerom. Na rudinu sivu

preplašeno sleće jato golubova
na noćište. Šume tiho pored puta
redovi beskrajni mladih jorgovana,
i mirišu slatko grozd i breskva žuta.

Muklo idu stada kroz matične proplanke,
ne pevaju popci iz niskih strnjika;
i Cer noćas ne ču pesmu frule tanke
ni zvuk medenice s ovna predvodnika.

Ko da lebdi zrakom u gluhoj tišini
te jesenske noći jedna čudna strava, –
dok pod blagim nebom vrhu na planini
umorena bojem, mlada vojska spava.

I čini se ko da iz kamenih grudi
priča povest staru mračnog Cera stenje,
il’ kao da guslar nevidljivi gudi:
…Bilo jednom divno pokolenje…