Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Vrba iva (Salix caprea) i lekovita svojstva ovog drveta

LEKOVITO DRVO

Kako deluje lekovito drvo vrba Iva (Salix caprea) na naše zdravlje? Koliko vrsta vrbe postoje i koje vrste vrbe se koriste za lečenje? Recept za čaj od vrbe

 

Vrba iva (Salix caprea). Drugi nazivi joj je iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica. U svetu lekovite prirode vrba zauzima posebno mesto, što je još u devetnaestom veku potvrdio francuski hemičar Leroks, izdvajajući iz njene kore sastojak salicin, koji je preteča današnjem aspirinu.

Vrba Iva (Salix caprea) – lekovita svojstva vrbe Ive

Međutim, ne treba zaboraviti da postoji čak 350 vrsta vrbe, a da su lekovite samo bela vrba (Salix alba), vrba iva (Salix caprea) i rakita, odnosno crvena vrba (Salix purpurea). Vrbe su dvodomne biljke koje rastu u obliku grma ili drveta. Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog oblika s prašnicima žute boje, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivo-zelene boje.

Cvetovi nazvani „mace“ pojavljuju se pre listanja. Listovi bele vrbe nalaze se na kratkoj peteljci, dugački su, šiljasti, sitno nazubljeni i s obe strana obrasli srebrnosivim dlakama. Krhka vrba ima gole listove bez dlaka.

Stanište: vrba iva raste oko bara i jezera, oko ribnjaka, uzduž reka i potoka, uz rubove šuma, a ljudi je sade na međama livada i pašnjaka.

Lekoviti deo biljke: u proleće se s tanjih grana vrbe guli kora i režu mladice s mladim listovima.

Lekovito delovanje: odavno je poznata da vrba iva kao lekovito sredstvo snižava temperaturu, umiruje bolove i pospešuje izlučivanje znoja i mokraće, a samim time i izlučivanje otrovnih materija iz tela. Pomaže pri snižavanju povišene temperature, otklanjanju groznice, glavobolje i bolova kod neuragija.

Čaj od vrbove kore posebno se preporučuje kod reumatizma, naročito reumatizma zglobova i gihta.

Vrbova kora umiruje bolove i uništava klice te zbog toga postiže dobre rezultate kod svih katarnih upala želuca i creva.

Kod spoljne upotrebe čaj od vrbove kore koristi se za grgijanje kod upale krajnika i zubnog mesa, kao i za ispiranje i obloge u lečenju rana, čireva i kožnih osipa.

Kora vrbe ive se sakuplja u rano proleće kada počnu da bujaju njeni sokovi. Koristi se za spremanje tinkture, ekstrakta, praha ili čaja. Kora vrbe ive se preporučuje protiv raznih vrsta upala, uključujući čak i reumu i artritis. Vrba Iva pomaže pri snižavanju povišene temperature i otklanjanju groznice, kod različitih bolnih stanja, kao što su neuralgije i glavobolje.

Blago gorkast ukus ima stimulativno dejstvo kod organa za varenje, zbog čega se preporučuje za gastro oboljenja kao što je upala želuca i creva. Fitoterapeuti posebno naglašavaju značaj vrbe u lečenju bolova u leđima i osteoartritisa.

BioGast kapi za Helikobakter pilori

Kora vrbe ive se od davnina koristi za pripremu čaja koji ublažava bolove i pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma u vidu znoja i mokraće. Međutim, za slične svrhe koriste se i mladice sa pupoljcima na vrhu.

Čaj od vrbe

Kora vrbe sakuplja se sa drveća starosti od tri do šest godina, jer je tada najbogatija lekovitim sastojcima. Ljušti se sa grana, čisti od prljavštine i ostavlja da se osuši na suvom mestu dok ne postane krta. Radi lakšeg čuvanja često se melje u prah.

Čaj se priprema tako što se puna kašičica kore stavi u 250 ml hladne vode, kuva pet minuta, ostavi da odstoji deset, a zatim procedi. Dnevno se piju dve šolje zaslađene medom. Ako se lek uzima u vidu praha, treba uzeti dva grama sa medom, ili širom pre jela, tri puta dnevno

Upozorenje: Prilikom korišćenja preparata od kore vrbe treba voditi računa da ne dođe do predoziranja zbog prisustva salicina. Narodni lekari insistiraju da u primeni terapije postoji strogo pridržavanje u količini i dužini trajanja lečenja, odnosno ne duže od tri do četiri nedelje.

Istovremeno, osobe preosetljive na aspirin i čiraši na preparate od vrbe trebalo bi da zaborave, a ne daje se ni deci do dvanaest godina.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar

Ostavite komentar

Ostavite komentar