DUH PRESTONICE

Šta čini okosnicu jednog grada, može se diskutovati, od grada do grada. Beograd svakako čine Dunav i Sava. Ali, osim toga, tu su još i stara naselja koja su Beograd odredila kao grad sa šmekerskim duhom, koji ne jenjava od najstarijih dana do danas. Dorćol je jedno od mesta koje Beogradu uliva gradski šmek.

 

Ovo mesto postoji još od antičkih dana Beograda, a uprkos tome što je dosta stradao u vreme bombardovanja u Drugom ratu, Dorćol i danas obiluje brojnim starim građevinama.

Agencije za nekretnine veoma često nude i nekretinine sa ovih prostora, iako su, istina, stanovi i kuće na Dorćolu na ceni. Ulice koje oivičuju Dorćol prepoznatljive su širom Srbije i Balkana, a ključne šire ulice presecaju simpatične i sa duhom skrojene uske ulice. Dorćol je skoncentrisan oko Ulice Cara Dušana koja je glavna arterija ovog dela grada.

Blizina Dunava

Zanimljivo je da prva naselja često nastaju blizu reke. Dorćol je odličan primer za to. Ukoliko uzmemo u obzir da je čitava jedna ulica koja predstavlja granicu Dorćola u užem smislu, ponela ime po reci Dunavu, stvari su utoliko jasnije. Dunavska ulica koja kovitla do Kalemegdana graničnik je Dorćola, a nedaleko odatle je i Dunavski kej, gde često možete videti kako bratski druguju galebovi i labudovi. Tamo je mesto alasa i onih koji beže u lepote Dunava, da bi se sklonili od gradske vreve.

Gimnazija, svedok jednog vremena

Prva ustanova sa veoma dugom tradicijom, koja je školovala gimnazijalce jeste Prva beogradska gimnazija. Nastala je još davne 1839. godine a nalazi se u Ulici Cara Dušana 61. Nedaleko odatle je Crkva Aleksandra Nevskog. Tek godinu nakon osnivanja liceja u Kragujevcu koji je bio prestonica Srbije, nastala je ova škola. Ovde su prvi profesori bili Vasilije Berar i Mihajlo Popović, a zaslugom Jovana Sterije Popovića, u gimnaziji su uvedene novine, poput šestog razreda. Ona je dobila status evropskih škola, kao i svoje prve knjige i biblioteku. Zbog ovoga, Dorćol, ali i Prva gimnazija, uživaju veliki ugled među Beograđanima, i onima koji u Beograd dolaze.

Ptice sa Dorćola

Dorćolske ulice, osim što su stecište urbane kulture, predstavljaju i prirodnu vrednost. Naime, u pitanju je stanište karakterističnih ptica koji krase urbane sredine. To je najpre domaći golub, a tu su još domaći vrabac, crna crvenperka, gradska lasta i vetruška. Neretko se ovde nalaze i vrane, svrake i golubi grivnaši.

Bliže dunavu mogu se sresti i ptice poput seoske laste, zbog blizine Velikog ratnog ostrva, kao i divlja patka i rečni galeb. Orao belorepan i mali vranac su ređi primerci, ali se mogu naći u svom prirodnom habitatu.

Zbog toga što je Dorćol spoj mističnog i urbanog, orjentalnog i gradskog, prirdonog i društvenog, ovo mesto predstavlja jako popularnu lokaciju kada je reč o prodaji i kupovini stanova u Beogradu. Beogradske noći su na Dorćolu autentične, a za noćni provod brine se veliki broj mesta koja mogu pružiti zabavu, hranu, muziku i piće. Dorćol je prepoznat i kao filmska lokacija, a čuven je i po tome što je na tom mestu Major Gavrilović svojevremeno održao čuveni motivacioni govor pred bitku za odbranu Beograda u Velikom ratu.